Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu navodi da je okrivljeni u ovom krivičnom postupku prvostepenom presudom oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela - neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, a da je u drugostepenom postupku okrivljeni oslobođen od optužbe za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246 stav 1. u vezi člana 33. KZ, dok je u ostalom delu prvostepena presuda potvrđena, i određeno je da troškovi krivičnog postupka u odnosu na oslobađajući deo presude padaju na teret budžetskih sredstava suda. U zahtevu se dalje navodi, da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je odbijen zahtev za naknadu troškova branioca okrivljenog AA koje je imao na ime nagrade za pristup sednicama veća i pretresima održanim pred drugostepenim sudom u delu koji se odnose na krivično delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oslobođen od optužbe, što je suprotno članu 265. stav 1. i članu 261. stav 2. tačka 7) i članu 264. stav 2. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Višeg suda u Čačku K broj 16/2019 od 22.10.2019. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ, za koja krivična dela je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora, u trajanju od 3 godine i 5 meseci uz uračunavanje vremena koje je proveo u pritvoru, i obavezan je da plati troškove krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta nadalje proizilazi da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 11/20 od 25.06.2020. godine preinačena presuda Višeg suda u Čačku K broj 16/19 od 22.10.2019. godine u odnosu na krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP okrivljenog AA oslobodio od optužbe za navedeno krivično delo, dok ga je za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 meseca uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, i odlučio da troškovi krivičnog postupka u oslobađajućem delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da kada sud okrivljenog oglasi krivim izrećiće u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, a stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Okrivljeni AA je u ovom krivičnom postupku pravnosnažno osuđen i osuđujućem delu obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka koji obuhvataju i nagradu i naknadu troškova za rad advokata – branioca koji je postupao u cilju zaštite prava i interesa okrivljenog i pružao jedinstvenu odbranu tokom jedinstvenog krivičnog postupka u kome se okrivljenom sudilo za dva krivična dela, pa se u okviru tih troškova ne mogu izdvojiti troškovi koji bi se odnosili na odbranu okrivljenog u delu presude u kome je oslobođen od optužbe.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnoj situaciji, troškovi krivičnog postupka koji bi se mogli izdvojiti u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe, svakako ne obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca za radnje koje je preduzimao u toku jedinstvenog krivičnog, postupka i koje se odnose na jedinstvenu odbranu okrivljenog u pogledu oba krivična dela za koje se krivični postupak vodio a u vezi sa čime je branilac okrivljenog imao jedinstvene troškove.

Po nalaženju ovoga suda, odredba člana 264. stav 2. ZKP propisuje samo mogućnost oslobađanja okrivljenog da nadoknati troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ali ne i obavezu suda da okrivljenom u takvoj situaciji plati troškove odbrane.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 414. stav 4. ZKP na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić