Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 162/22 od 12.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Marsela Gogića i presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 405/19 od 15.04.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marsel Gogić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude, ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i istu obrazlaže navodima da u izreci pobijane presude i opisu predmetnog krivičnog dela nedostaje element krivice okrivljenog u odnosu na težu posledicu – tešku telesnu povredu, a bez kog elementa krivično delo iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, nije krivično delo. Kako se u izreci presude, prema stavu odbrane, ne opisuje nehat u odnosu na težu posledicu, to se prema navodima zahteva suštinski ukazuje da su nižestepeni sudovi okrivljenog osudili uz primenu zakona koji se nije mogao primeniti, a vezano za kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela, čime branilac okrivljenog suštinski ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, iako istu ne numeriše.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Članom 289. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od 200.000,00 dinara, kazniti zatvorom do tri godine, dok je stavom 3. iste odredbe propisano da ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Odredbom člana 297. stav 3. Krivičnog zakonika, propisano je da ako je usled dela iz člana 289. stav 3. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom do četiri godine.

Odredbom člana 27. Krivičnog zakonika propisano je da kada je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem, ako time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.

Izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da je okrivljeni AA dana 26.05.2018. godine „postupajući suprotno članu 37. ZOBS-a, bio svestan da usled takve vožnje može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da ona neće nastupiti ili da će istu moći sprečiti, te je usled takve nebezbedne vožnje naleteo vozilom na pešakinju – oštećenu BB koja je tom prilikom zadobila tešku telesnu povredu, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela“, iz čega proizilazi neosnovanost navoda iz zahteva za zaštitu zakonitosti, da izreka presude ne sadrži opis nehata u odnosu na težu posledicu ovog krivičnog dela – tešku telesnu povredu.

Nenavođenje u izreci pravnosnažne presude oblika krivice, posebno u odnosu na težu posledicu, a na šta se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ne znači da radnja izvršenja krivičnog dela ne sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, budući da se navedeno krivično delo u odnosu na težu posledicu i ne može izvršiti drugim oblikom krivice od nehata, pri čemu u konkretnom slučaju izreka presude sadrži jedinstven opis psihičkog odnosa učinioca prema izvršenom krivičnom delu – nehatno postupanje, kako u odnosu na osnovnu posledicu krivičnog dela – ugrožavanje javnog saobraćaja, tako i u odnosu na težu posledicu – nastupelu tešku telesnu povredu.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Marsela Gogića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić