Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Goran Brdar, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine u celini i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Po navodima branioca iznetim u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti pobijanim presudama učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na taj način što se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac okrivljenog označava iskaze svedoka VV i GG, koje su do podataka za svedočenje došle u službenom postupanju, pa bez obzira što se maloletna oštećena BB pozvala na svoje pravo da ne svedoči, presuda je zasnovana na iskazima napred navedenih svedoka koji su postupali kao službena lica. Branilac okrivljenog dalje u podnetom zahtevu navodi da je u Osnovnom javnom tužilaštvu ispitana VV koja je kao službeno lice postupala na osnovu svojih javnih ovlašćenja i o tom službenom postupanju i svojim saznanjima od oštećene svedočila ali bez polaganja zakletve, a uz to nije ni na glavnom pretresu ispitana. Osim tog svedoka i svedok GG je kao službeno lice policijske uprave u ... ispitana u Osnovnom javnom tužilaštvu bez polaganja zakletve, a da na glavnom pretresu nije ispitana, koja je tom prilikom takođe svedočila o sadržaju obaveštenja dobijenih od oštećene, pa su samim tim, po navodima branioca ovakvi dokazi nezakoniti.

Ovi navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani iz sledećih razloga. Iz spisa predmeta proizilazi da je svedok VV u ovom predmetu saslušana kao zaposlena u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite „DD“ u ..., gde radi kao stručni radnik u dnevnom boravku za decu iz porodica u riziku, i da je sa oštećenom maloletnom kontaktirala u svojstvu vaspitačice. Samim tim svedok VV ne može se smatrati službenim licem jer posao koji obavlja u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite „DD“ u ... (mesto stručnog radnika u dnevnom boravku za decu iz porodice u riziku, sa oštećenom radila u svojstvu vaspitačice) ima prvenstveno za cilj zaštitu interesa maloletnika i u okviru svog posla ista ne sprovodi nikakav postupak niti sprovodi bilo kakvo ispitivanje lica pod svojim okriljem, a do saznanja koja ima došla je neobaveznim razgovorom sa oštećenom. Stoga suprotni navodi izneti u zahtvu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani jer je svedok VV svedočila o okolnostima koje je neposredno opazila i činjenicama koje joj je maloletna oštećena saopštila u neformalnom razgovoru prilikom šetnje.

U pogledu svedoka GG, čiji iskaz branilac takođe označava kao nezkonit dokaz, iz spisa predmeta se zaključuje da je zaposlena u Policijskoj upravi u ... te se smatra službenim licem ali kako je svoj iskaz zasnovala na okolnostima koje je lično opazila to su suprotni navodi branioca i u ovom delu ocenjeni kao neosnovani. Kako je navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa istim razlozima već isticana u postupku po redovnom pravnom leku Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge žalbenog suda, koji je žalbene navode ocenio neosnovanim, date na strani 3 pasus 4 kao dovoljne i jasne i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Osim toga, branilac neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu da se nezakonitost ovih dokaza ogleda i u okolnosti da su VV i GG, kao svedoci ispitani samo pred Osnovnim javnim tužiocem, te da nisu pozivani na glavni pretres niti su položili zakletvu. Ovakvo postupanje nije od uticaja na zakonitost izvedenih dokaza, a kako se iz spisa predmeta zaključuje da nije postojala potreba da se pozivaju na glavni pretres, već su iskazi svedoka VV i GG pročitani na glavnom pretresu uz saglasnost tužioca, branioca i punomoćnika, to su navodi branioca iz podnetog zahteva ocenjeni neosnovanim.

Dalje u zahtevu, branilac iako numerički označava da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, suštinski ukazuje i obrazlaže povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno ističe da se opis radnje izvršenja ne može definisati kao krivično delo nedozvoljene polne radnje u smislu odredbe člana 182. Krivičnog zakonika. Tome u prilog branilac navodi da je za definiciju polnih radnji neophodno da su one preduzete na telu žrtve, a to znači da je inkriminisan samo aktivni oblik polnih radnji na telu žrtve, a izrekom presude okrivljeni je oglašen krivim da je u više navrata ulazio u sobu oštećene bez kucanja, da je otkrivao prilikom spavanja i da je komentarisao garderobu i donji veš oštećene.

Međutim Vrhovni kasacioni sud i ove navode u podnetom zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Naime, radnje izvršenja koje branilac navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti nisu jedine za koje se okrivljeni tereti i koje mu se stavljaju na teret, jer iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika koje je izvršio tako što je „... ulazio u sobu oštećene bez kucanja, otkrivao je prilikom spavanja, komentarisao garderobu i donji veš oštećene, zadizao suknju prilikom izlaska iz domaćinstva, otvoreno nudio seksualni odnos, insistirao da ga dodiruje po njegovim intimnim delovima tela uzevši joj ruku i naslanjajući njenu ruku na njegovo međunožje...“ te po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP na koje se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Brdara, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbio kao neosnovani i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić