U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Ivane Delić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru 6K 422/21 od 23.05.2024. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 162/24 od 15.08.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivane Delić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru 6K 422/21 od 23.05.2024. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 162/24 od 15.08.2024. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2 tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru 6K 422/21 od 23.05.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena novčana kazna u iznosu od 120.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko novčanu kaznu ne plati u datom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora i mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom “B“ kategorije u trajanju od tri meseca. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka na način bliže određen u izreci prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 162/24 od 15.08.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Somboru 6K 422/21 od 23.05.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Ivana Delić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1 tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao osnovan, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o uviđaju koji osim što je sačinjen 90 minuta nakon saobraćajne nezgode, koji protek vremena je uticao na kvalitet ovog dokaza usled uticaja vremenskih prilika na izgled lica mesta i ostalih promenjenih okolnosti, o ovoj preduzetoj radnji policije u predistražnom postupku, nije obavešten javni tužilac u roku od 24 časa od preduzimanja radnje.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane.

Iz spisa predmeta-zapisnika o izvršenom uviđaju proizilazi da je predmetni zapisnik sačinilo službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijske uprave u Somboru, saobraćajna policijska ispostava Sombor, po primljenom obaveštenju o saobraćajnoj nezgodi dana 01.02.2021. godine i u istom je označeno mesto na kome se predmetna saobraćajna nezgoda odigrala, vreme, vrsta nezgode kao i da su ostala službena lica obaveštena o nezgodi- „tužilac BB obaveštena o nezgodi“. Imajući u vidu da su ovlašćena službena lica kritičnom prilikom postupala u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP, da su obavili uviđaj u smislu člana 133. ZKP i da su u skladu sa odredbom člana 286. stav 4. ZKP obavestili Osnovnog javnog tužioca u Somboru, što je nesumnjivo konstatovano u samom zapisniku o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode, to su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP neosnovani, pri čemu navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na stav izražen u presudama Vrhovnog kasacionog suda KZZ 122/2022 i KZZ 350/2022, nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom konkretnom predmetu imajući u vidu sve napred izneto.

Osim toga u podnetom zahtevu branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP obrazlažući ovako numerisanu povredu, osporavanjem medicinske dokumentacije, navodima da ista predstavlja podatke o ličnosti te se radi o naročito osetljivim podacima koje su medicinski radnici dužni da čuvaju, čime suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP ukazujući na protivrečnost izreke presude dokazima izvedenim na glavnom pretresu i razlozima datim u obrazloženju presude u pogledu pravca kretanja okrivljenog, s obzirom da je u izreci utvrđeno kretanje oštećene suprotno iskazu veštaka koji je naveo da nije moguće na osnovu tragova utvrditi da li je neko od navedenih vozila bilo u pokretu ili ne, kao i u pogledu kontakta između okrivljenog i oštećene pri čemu se u izreci navodi da je okrivljeni spoljnim delom retrovizora vozilom udario u levu stranu korpe na bicikli oštećene, iako je veštak naveo da nije moguće utvrditi da li je do kontakta i došlo.

Branilac u podnetom zahtevu ukazuje da veštak nije ostao kod svog pismenog nalaza i mišljenja, već je suštinski izjašnjavajući se na primedbe i pitanja stručnog savetnika i odbrane izmenio svoj stav kako u pogledu načina i mesta kontakta tako i same mogućnosti da se kontakt uopšte desio, kojim navodima osporava nalaz i mišljenje veštaka i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama (čl.440 ZKP).

U preostalom delu podnetog zahteva branilac navodi da je sud pogrešno osuđujuću presudu zasnovao na iskazu oštećene budući da ista nije mogla da opredeli mesto kontakta, polemiše sa mestom izvršenja saobraćajne nezgode, osporava iskaz svedoka VV kao i nalaz i mišnjenje veštaka, a kojim svim navodima branilac činjenično osporava pobijane presude i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Osim toga u podnetom zahtevu branilac numeriše da su pobijanim presudama učinjene i povrede zakona iz člana 16., člana 84. člana 124. stav 2. i člana 133. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440, 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 16., člana 84., člana 124. stav 2. i člana 133. ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako u obrazloženju podnetog zahteva branilac ne obrazlaže u čemu se navedena povreda sastoji, to je Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković