Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 155/10
23.06.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Mirjanom Puzović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog R.S. i dr, zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz.1097/09 od 14.06.2010. godine, podignutom protiv pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Novom Sadu K.br.1485/07 od 16.04.2009. godine i Okružnog suda u Novom Sadu Kž.br.843/09 od 29.09.2009. godine, u sednici veća održanoj u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca Srbije, dana 23. juna 2010. godine, doneo je  

 

P R E S U D U

 

Uvaženjem zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz.1097/09 od 14.06.2010. godine u odnosu na okrivljenog R.S, a po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenu T.S, PREINAČUJU SE pravnosnažne presude Opštinskog suda u Novom Sadu K.br.1485/07 od 16.04.2009. godine i Okružnog suda u Novom Sadu Kž.br.843/09 od 29.09.2009. godine u pogledu pravne ocene dela, tako što Vrhovni kasacioni sud protivpravne radnje okrivljenih R.S. i T.S, opisane u tački 1 i 2 izreke prvostepene presude, za koje su oglašeni krivim, pravno kvalifikuje kao produženo krivično delo krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana  33. i 61. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo:

 

            - okrivljenog R.S. OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 11 (jedanaest) meseci, u koju kaznu mu uračunava vreme zadržavanja u policiji od 16.01.2007. do 18.01.2007. godine, a

 

            - okrivljenoj T.S. utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i zadržava, kao pravilno utvrđenu, kaznu zatvora u trajanju od tri meseca za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, opisano pod tačkom 3. izreke prvostepene presude, za koje je oglašena krivom, pa joj na osnovu člana 65. i 66. Krivičnog zakonika IZRIČE uslovnu osudu tako što primenom člana 60. Krivičnog zakonika utvrđuje jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 29.07. do 31.07.2007. godine i istovremeno određuje da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od četiri godine, od pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

            Opštinski sud u Novom Sadu presudom K.br.1485/2007 od 16.04.2009. godine oglasio je krivim okrivljene R.S. i T.S. za krivično delo teška krađa u produženju iz člana 204. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika (KZ) izvršeno u saizvršilaštvu, (opisano u tačkama 1 i 2 izreke prvostepene presude), a okrivljenu T.S. i za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ (opisano u tački 3 izreke prvostepene presude), pa je, po prethodnom utvrđivanju pojedinačnih kazni zatvora okrivljenoj T.S. izrekao uslovnu osudu tako što joj je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 29.07. do 31.07.2007. godine i odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od četiri godine, od pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo, a okrivljenog R.S. osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, uz uračunavanje vremena provedenog na zadržavanju u policiji od 16.01. do 18.01.2007. godine.

 

 

 

            Istom presudom okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka, sudski paušal i da naknade štetu oštećenoj J.J, a na način i u novčanim iznosima opredeljenim u izreci prvostepene presude.

 

 

 

            Okružni sud u Novom Sadu, presudom Kž.br.843/09 od 29.09.2009. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog R.S. i potvrdio prvostepenu presudu.

 

 

 

            Republički javni tužilac Srbije je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz.1097/09 od 14.06.2010. godine protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 3. ZKP u vezi člana 5. stav 2. i člana 112. stav 22. KZ, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i preinači presudu Okružnog suda u Novom Sadu Kž.br.843/09 od 29.09.2009. godine, tako što će oglasiti krivim okrivljenog R.S. za krivično delo krađa iz člana 203. u produženom trajanju u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, a da osnovu člana 423. stav 2. ZKP postupi i u odnosu na okrivljenu T.S.

 

 

 

            Vrhovni kasacioni sud je, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti, našao:

 

 

 

            Zahtev je osnovan.                  

 

 

 

            Osnovano se u zahtevu ukazuje da je pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Novom Sadu Kž.br.843/09 od 29.09.2009. godine, povređen krivični zakon iz člana 369. stav 1. tačka 3. ZKP u vezi člana 5. stav 2. i člana 112. stav 22. KZ, a na štetu okrivljenog R.S.

 

 

 

            Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je Opštinski sud u Novom Sadu prvostepenom presudom (pod tačkom 1 i 2 izreke) oglasio krivim okrivljene R.S. i T.S. da su, kao saizvršioci, izvršili produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 2. u vezi člana 61. KZ, koje krivično delo postoji kada je izvršeno od strane više lica. Dakle, kvalifikatorna okolnost kod ovog oblika krivičnog dela teška krađa bila je učešće najmanje dva lica u izvršenju krivičnog dela krađe, a prema pravnom shvatanju Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 31.05.1993. godine, pod pojmom ''više lica'' treba podrazumevati najmanje dva lica.

 

 

 

            Međutim, nakon izricanja prvostepene presude donete su izmene Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu 11.09.2009. godine (''Službeni glasnik RS'', broj 72/09), po kojima je za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 2. KZ, kvalifikatorna okolnost da je delo učinjeno u grupi. U članu 112. stav 22. KZ propisano je da grupu čine najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela ... što znači, da je izmenjena kvalifikatorna okolnost za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 2. KZ, odnosno da u opisanim radnjama okrivljenih (tač. 1. i 2.) R.S. i T.S. više ne stoje zakonska obeležja tog krivičnog dela.

 

 

 

            S obzirom na to da su, prema opisu radnje izvršenja iz izreke prvostepene presude pod tačkom 1 i 2, u izvršenju predmetnih krivičnih dela učestvovala dva lica okrivljeni R.S. i okrivljena T.S, Okružni sud u Novom Sadu je, kao drugostepeni sud, bio dužan da prilikom odlučivanja o izjavljenoj žalbi branioca okrivljenog, po službenoj dužnosti u smislu člana 5. stav 2. KZ primeni zakon koji je blaži kako po okrivljenog, koji se žalio, tako po službenoj dužnosti i u odnosu na okrivljenu T.S. po osnovu pravila beneficium cohaesionis iz člana 384. ZKP i da protivpravne radnje okrivljenih opisane u tački 1 i 2 izreke prvostepene presude pravno kvalifikuje kao produženo krivično delo krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika i u tom pravcu preinači prvostepenu presudu. Neprimenjivanjem blažeg zakona, za učinjena krivična dela, Okružni sud u Novom Sadu je pri odlučivanju o žalbi primenio zakon koji se ne može primeniti i time učinio povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenih iz člana 369. tačka 3. ZKP u vezi člana 5. stav 2. i člana 112. stav 22. KZ.

 

 

 

            S toga je Vrhovni kasacioni sud uvažio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i preinačio pravnosnažne presude u pogledu pravne ocene dela, tako što je protivpravne radnje okrivljenih R.S. i T.S. (opisane u tački 1. i 2. izreke prvostepene presude) pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, nalazeći da se u istima stiču sva zakonska obeležja, kako objektivne, tako i subjektivne prirode, tog krivičnog dela.

 

 

 

            S obzirom na izmenjenu pravnu kvalifikaciju, Vrhovni kasacioni sud je odlučio i o krivičnoj sankciji, pa je, uzimajući u obzir okolnosti od značaja za odluku o vrsti i visini krivične sankcije u smislu člana 54. KZ, utvrđene u redovnom postupku, okrivljenog R.S. osudio na kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci uz uračunavanje vremena koje je okrivljeni proveo u policiji od 16.01.2007. do 18.01.2007. godine, a okrivljenoj T.S. za predmetno krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci istovremeno otklanjajući primenu čl. 56. i 57. KZ i zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ (iz tačke 3. izreke prvostepene presude) za koje je oglašena krivom, pa joj je primenom člana 65. i 66. KZ izrekao uslovnu osudu tako što je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od deset meseci i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od četiri godine, od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 29.07.2007. do 31.07.2007. godine, nalazeći da su ovako izrečene krivične sankcije, kako prema vrsti, tako i visini odgovarajuće težine izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenih i neophodne za postizanje zakonom propisane svrhe kažnjavanja (član 4. stav 2. Krivičnog zakonika).

 

 

 

            Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', broj 116/2008 od 22.12.2008. godine) uvažio podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na okrivljenog R.S, a po službenoj dužnosti u smislu člana 423. stav 2. ZKP u odnosu na okrivljenu T.S. i na osnovu člana 425. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, odlučio kao u izreci presude.

 

 

 

Zapisničar-savetnik                                                         Predsednik veća-sudija

 

Mirjana Puzović, s.r.                                                            Nevenka Važić, s.r.