Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisani sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava rešenje Osnovnog suda u Nišu NP. br. 410/20 od 23.07.2020.godine. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže navodima da je navedena odluka doneta u posebnom, sui generis postupku, koji nije krivični postupak i u kom je isključena primena stranačkog načela, iz kog razloga okrivljenom nije pružena mogućnost da se izjasni o dokazima koji su prethodili njegovom donošenju, u smislu člana 68. stav 1. tačka 10) u vezi člana 82. ZKP.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac samo formalno numeriše povredu zakona koja je dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dok u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 68. stav 1. tačka 10) i člana 82. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Marko Jovanović u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 2.tačka 2) ZKP, koju obrazlaže navodima da je izreka presude suprotna izvedenim dokazima, jer ono što je navedeno u izreci je suprotno sa onim što je sud utvrdio reprodukovanjem audio snimka, koji je sačinila sama oštećena.

Takođe, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti kao raazlog podnošenja numeriše i povrede zakona iz člana 15. stav 2., 16.,84., 419., 420. stav 1., 460. stav 1., 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored iznetog, branilac ističe da je sporno da li je okrivljeni pretnju uputio na način kako mu se stavlja na teret, te da je priznanje okrivljenog iz istrage nepotpuno, protivurečno i u suprotnosti sa ostalim izvedenim dokazima i to pre svega audio-snimkom koji je sačinila oštećena, pa je sud shodno mogućnosti koju mu ostavlja zakon, trebalo da prikupi dokaze o učinjenom krivičnom delu i utvrdi pravo činjenično stanje. U prilog navedenom branilac iznosi sopstvenu ocenu odbrane okrivljenog date tokom postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac okrivljenog, suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnoj odluci, i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440.ZKP, kao ni povrede zakona iz člana 15. stav 2., 16.,84., 419., 420. stav 1., 460. stav 1., 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2 tačka 2) i 438 stav 2. tačka 3) u vezi člana 68. stav 1. tačka 10) i 82. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge, zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to je ovaj sud u navedenom delu zahtev ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti opredeljuje i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja je zakonom dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne obrazlaže se, na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označenu povredu zakona, odnosno prekoračili optužbu.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Shodno iznetom, Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković