Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.457/24 od 14.08.2024. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužilaštva u Nišu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, pa je preinačena presuda Višeg suda u Nišu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4 br. 83/23 od 22.04.2024. godine i to samo u delu odluke o kazni, na taj način što je okrivljeni AA za učinjeno krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, dok je žalba branilaca okrivljenog AA odbijena kao neosnovana, a pobijana presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Momčilo Kovačević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi optužbe ili izreći blažu krivičnu sankciju, uslovnu osudu ili kućni zatvor zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA–advokata Momčila Kovačevića je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, branilac okrivljenog AA–advokat Momčilo Kovačević u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ. Branilac svoj stav obrazlaže time da okrivljeni nije imao ovlašćenje, ni dužnost preduzimanja radnji iz nadležnosti saobraćajne policije, već je kritičnom prilikom postupao kao pripadnik interventne jedinice po nalogu starešine za intervenciju zbog prijavljenog nasilja u porodici, pa nije ni mogao da ne izvrši službenu radnju koju bi morao da izvrši i da ne dokumentuje i procesuira maloletno lice kao učinioca prekršaja, jer je to delatnost saobraćajne policije. Branilac je još istakao da tokom postupka nije pronađen novac koji bi egzistirao kao još jedan bitan element predmetnog krivičnog dela, pa bi se u konkretnom slučaju eventualno moglo raditi o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, jer okrivljeni nije obezbedio vozilo i lice i obavestio dežurnu službu saobraćajne policije i čekao dok ne dođu ili se pak može raditi o postojanju disciplinske odgovornosti, čime branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. KZ.

Odredbom člana 367. stav 1. KZ je propisano da službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva da primi poklon ili drugu korist ili koji je primio obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti, kazniće se zatvorom od 2 do 12 godina.

Odredbom člana 41. stav 1. Zakona o policiji je propisano da je policijski službenik dužan da neposrednom rukovodiocu u pisanom obliku dostavlja saznanja do kojih je došao obavljanjem policijskih poslova, primenom policijskih mera i radnji, policijskih ovlašćenja ili na drugi način, dok je članom 42. istog zakona propisano da su policijski službenici u statusu ovlašćenih službenih lica dužni da obavljaju policijske poslove i primenjuju policijska ovlašćenja čak i van radnog vremena.

Odredbom člana 5. stav 2. Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja je propisana obaveza da policijski službenik po uočenom saobraćajnom prekršaju odnosno drugom deliktu preduzima aktivnosti na dokumentovanju i procesuiranju učinioca prekršaja ili delikta.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA– advokata Momčila Kovačevića, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Nišu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4 br.83/23 od 22.04.2024. godine. Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4, stav 1 svoje odluke Kž1 br.457/24 od 14.08.2024. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

I po oceni Vrhovnog suda, okrivljeni je u konkretnom slučaju postupao u okviru svog službenog ovlašćenja, jer je postupao u svojstvu službenog lica, bio je na dužnosti i obavljao delatnost po nalogu za izvršenje službenog zadatka, u svojstvu vođe interventne patrole, te je je kritičnom prilikom zaustavio vozilo i zatražio dokumenta od maloletnog BB i tom prilikom utvrdio postojanje saobraćajnih prekršaja, odnosno da je vozač bio maloletan i da nema položeni vozački ispit, pa je postupio suprotno odredbi člana 41. Zakona o policiji i člana 5. stav 2. Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja, jer o navedenim prekršajima nije obavestio neposrednog rukovodioca i nije preduzeo radnju na dokumentovanju i procesuiranju učinioca prekršaja. Pritom, okrivljenom optužnim aktom nije stavljeno na teret da nije izdao prekršajni nalog i isključio iz saobraćaja svedoka BB, što spada u nadležnost saobraćajne policije, već da nije neposrednom rukovodiocu u pisanom obliku dostavio saznanja do kojih je došao obavljanjem policijskih poslova, pa je Vrhovni sud navode branioca okrivljenog iznete u zahtevu za zaštitu zakonitosti da u konkretnom slučaju nisu ostvareni elementi krivičnog dela iz člana 367. stav 1. KZ, jer službeno ovlašćenje okrivljenog nije pisanje kazni za saobraćajni prekršaj, ocenio kao neosnovane.

Dakle, u konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude Višeg suda u Nišu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4 br.83/23 od 22.04.2024. godine je navedeno da je okrivljeni na opisani način kao službeno lice – policijski službenik PU ... – PI .., prilikom obavljanja poslova patrolne delatnosti vođe interventne patrole PI ... primio poklon od oštećenog maloletnog BB u iznosu od 3.000,00 dinara da u okviru svog službenog ovlašćenja ne izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti postupivši suprotno odredbama člana 5. stav 2. Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja i postupajući suprotno odredbi člana 41. stav 1. Zakona o policiji, u uračunljivom stanju, pri čemu je bio svestan svog dela, svestan da je isto zabranjeno i čije izvršenje je hteo, pa su na taj način u izreci presude navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Stoga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ističe da opis radnji izvršenja dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela i da se u konkretnom slučaju eventualno može raditi o krivičnom delu iz člana 359. stav 1. KZ, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu opredeljuje i povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže navodeći da postoji povreda zakona u delu odluke o krivičnoj sankciji jer je u konkretnom slučaju drugostepeni sud izrekao prestrogu kaznu, posebno imajući u vidu da okrivljeni nije priznao izvršenje krivičnog dela i da samim tim ne može izraziti kajanje zbog učinjenog, pa na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva još ističe da je izreka presude nejasna iz razloga što je u istoj navedeno da je okrivljeni primio poklon od maloletnog oštećenog BB u iznosu od 3.000,00 dinara da u okviru svog ovlašćenja ne izvrši radnju koju bi morao izvršiti, a da se u nastavku izreke presude opisuje saobraćajni prekršaj i blanketna norma za isti, na koji način branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, tako što navodi da je optužni akt zasnovan na lažnom iskazu maloletnog okrivljenog a da u prilog navedenom govori to da je maloletni BB tokom postupka više puta menjao i dopunjavao svoj iskaz, koji je nelogičan i u suprotnosti sa ostalim izvedenim dokazima, kao i da tužilaštvo i sud nisu dovoljno analizirali izvedene dokaze i nisu uzeli u obzir iskaz okrivljenog i svedoka VV. Na ovaj način branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako povrede odredbi članova 440., 441. stav 1. i 438. stav 1. tačka 11. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud u ocenu ovih povreda nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković