Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP. Naime, prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju ima mesta primeni odredbe člana 265. stav 1. ZKP, jer okrivljenom AA pripadaju svi troškovi koje je imao povodom predmetnog krivičnog postupka – za preinačenje odluke o kazni, jer se radi o postupku koji je pravnosnažno okončan odlukom suda, posebno imajući u vidu da je do pokretanja tog postupka, kako to ističe branilac, došlo bez volje okrivljenog i isti se mora posmatrati nezavisno od već pravnosnažno okončanih krivičnih postupaka u kojima je okrivljeni oglašen krivim.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju rešenja je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se postupak za preinačenje odluke o kazni, odnosno postupak izricanja jedinstvene kazne zatvora ne može poistovetiti sa bilo kojom od situacija iz člana 265. stav 1. ZKP, pa samim tim ni troškovi predmetnog postupka ne mogu pasti na teret budžetskih sredstava suda (strana 3. stav drugi obrazloženja drugostepenog rešenja), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                       Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić