O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Posl.br. 2 K-203/11 od 06.09.2012. godine, oglašeni su krivim: okrivljeni B.D., za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (KZ) i okrivljeni B.M., za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. i 2. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 8-osam meseci, a prema okrivljenom B.B., na osnovu člana 41. i 17. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica izrečena je vaspitna mera - pojačan nadzor organa starateljstva koja može trajati najmanje 6-šest meseci, a najviše 2-dve godine, s tim da sud naknadno odlučuje o njenom prestanku. Istom presudom, od okr. B.D. oduzeta je jedna puška marke … ser.broja ..., jedan pištolj marke ..., jedan okvir za navedeni pištolj sa 15 komada metaka ..., jedna kutija municije sa natpisom ... sa 18 komada metaka ... za pomenutu pušku marke ..., od okr. B.M. oduzeta je jedna puška marke ... bez fabričkog broja, ..., 27 komada metaka ... za pomenutu pušku, jedan pištolj marke ... fab.br. ... i 6 komada metaka za navedeni pištolj marke ..., a od okr. B.B. oduzeta je jedna puška marke ... serijski broj .... Okrivljeni su obavezani na plaćanje sudu troškova krivičnog postupka, i to B.D. i B.M. svaki iznosa od po 8.855,00 dinara (na ime troškova za balističko veštačenje i putnih troškova svedoka i veštaka balističara), a okr. B.B. iznosa od 26.900,00 dinara (na ime troškova za balističko, psihološko i neuropsihijatrijsko veštačenje i putnih troškova svedoka i veštaka), kao i da na ime paušala plate sudu svaki iznos od po 3.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Posl.br. Kž1 174/13 od 12.11.2013. godine, odbio je kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih, advokata J.K. i M.G. i Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici posl.br. 2 K-203/11 od 06.09.2012. godine, potvrdio.

Branilac okrivljenih B.D. i B.M., advokat M.G., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda „na osnovu člana 483. stav 1. ZKP, te člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i da shodno odredbi člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP ukine pravnosnažne presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici br. 2 K-203/11 od 06.09.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu br. Kž1 174/13 od 12.11.2013. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, zbog povrede krivičnog zakona na štetu okrivljenih ili da preinači pobijane presude na način da okr. B.M. oslobodi od optužbe, a okr. B.D. oglasi krivim za krivično delo neovlašćeno nošenje oružja iz člana 348. stav 5. u vezi sa stavom 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 121/12), te mu izrekne odgovarajuću krivičnu sankciju-uslovnu osudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke ( član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata M.G, osnovan je u delu koji se odnosi na povredu zakona – član 5. stav 2. KZ na štetu okr. B.D., a neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona – član 438. stav 2. tačka 1. ZKP na štetu okrivljenih B.D. i B.M.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. B.D. ističe da je povređen krivični zakon na štetu okr. B.D., u smislu odredbe člana 5. stav 2. KZ, odnosno da je na činjenično stanje pogrešno primenjen zakon.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a prema odredbi stava 2. istog člana, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Prvostepenom presudom okr. B.D. oglašen je krivim za radnju neovlašćenog nošenja oružja i municije (jedne puške i jednog pištolja, te municije za navedeno oružje, sve bliže opisano u izreci te presude), za koje oružje okrivljeni ima dozvolu nadležnog organa za držanje istog, a u odnosu na predmetnu pušku (lovački karabin) i za nošenje tog oružja, ali samo u okviru lovišta, što ovde nije bio slučaj, jer je predmetni lovački karabin okrivljeni kritičnom prilikom nosio izvan lovišta, u vikend naselju D.v.

Odredbom člana 348. stav 4. KZ („Službeni glasnik RS“ br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) koji je bio na snazi u vreme preduzimanja predmetne radnje okr. B.D. (13.03.2011. godine), kao i u vreme donošenja prvostepene presude, za inkriminisanu radnju neovlašćenog nošenja predmeta iz stava 1. tog člana (vatreno oružje, njegovi delovi, municija ili eksplozivne materije), kao i predmeta iz stava 2. istog člana (vatreno oružje, municija, eksplozivne materije ili sredstvo na bazi te materije, rasprskavajuće ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima), propisana je kazna zatvora od dve do dvanaest godina.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (“Službeni glasnik RS“ broj 121/2012), koji je stupio na snagu 01.01.2013. godine, u članu 32. stav 3., propisano je da se u članu 348., posle stava 4. dodaje novi stav 5. koji glasi: „(5) Ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. ovog člana za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.

Iz navedenog proizilazi da je, u konkretnom slučaju, nakon izvršenja dela, a pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, izmenjen krivični zakon tako da je novi zakon povoljniji i blaži za okr. B.D., kao izvršioca radnje neovlašćenog nošenja oružja i municije čija je proizvodnja, promet i držanje moguće uz dozvolu nadležnog organa (predmeti iz stava 1. člana 348. KZ), jer propisuje manju kaznu zatvora za inkriminisanu radnju, kako u pogledu minimuma, tako i u pogledu maksimuma te kazne, iz čega dalje sledi da su povoljnije i mogućnosti za ublažavanje kazne okrivljenom ispod zakonskog minimuma, kojem po nalaženju suda ima mesta u ovom slučaju. Naime, za delo iz člana 348. stav 5. KZ („Službeni glasnik RS“ br. 121/2012), primenom odredbe člana 57. stav 1. tačka 6. KZ, kazna se može ublažiti do 30 dana zatvora, dok se primenom odredbe člana 57. stav 1. tačka 3. KZ kazna može ublažiti do 6 meseci zatvora, za delo za koje je propisan minimum kazne zatvora od 2 godine, što je slučaj sa krivičnim delom iz člana 348. stav 4. KZ, za koje je okr. B.D. oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom, očigledno primenom ranijeg zakona, strožeg za okrivljenog.

Kako je odredba člana 5. stav 2. KZ o primeni blažeg zakona izraz načela zakonitosti kao osnovnog načela krivičnog zakonodavstva i obavezujuća norma, a u konkretnom slučaju nije primenjena iako su za to ispunjeni uslovi, čime je na štetu okr. B.D. povređen zakon, Vrhovni kasacioni sud je, uvažavajući kao osnovane u tom smislu iznete navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, primenom citirane zakonske odredbe, odlučio kao u izreci ove presude pod tačkom 1., odnosno preinačio pobijane pravnosnažne presude tako što je krivičnopravne radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim, opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljeno nošenje oružja iz člana 348. stav 5. u vezi sa stavom 1. KZ, te tako otklonio istaknutu povredu zakona (član 439. tačka 2. ZKP).

Polazeći od ovako izmenjene pravne kvalifikacije dela i s tim u vezi umanjene težine dela i od olakšavajućih okolnosti koje su, u smislu člana 54. KZ, utvrđene u redovnom postupku i ocenjene kao naročito olakšavajuće okolnosti, Vrhovni kasacioni sud je okr. B.D. osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4-četiri meseca, ispod posebnog zakonskog minimuma kazne za navedeno krivično delo, primenom člana 56. tačka 3. i 57. stav 1. tačka 6. KZ, nalazeći da ovako odmerena kazna odgovara objektivnoj težini dela, stepenu krivice okrivljenog i olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenog iznetim u pravnosnažnoj presudi, te da će se istom postići svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ.

U zahtevu branioca okr. D. ističe se da je sporno i činjenično stanje u pogledu okolnosti da li je pištolj koji je kritičnom prilikom nosio okr. D. bio u rasklopljenom stanju, što ukazuje da nema neovlašćenog nošenja oružja i da se eventualno može raditi o prekršaju, kao i da je predmetnu lovačku pušku za koju ima urednu dozvolu, okrivljeni nosio za vreme lova u lovnom području. Ovi navodi zahteva suprotni su činjeničnom utvrđenju u pravnosnažnoj presudi, koja se pobija tim navodima, a što nije ni predviđeno kao zakonom dozvoljen osnov za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca (član 485. stav 4. ZKP).

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih B.D. i B.M. kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povredu prava na odbranu okrivljenih zbog okolnosti da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na potvrdama o privremenom oduzimanju predmetnog oružja i municije od okrivljenih, koje su pribavljene od njih kao građana, pre donošenja rešenja o zadržavanju i bez prisustva branioca, odnosno povredom člana 289. stav 2. ZKP i da je ova povreda zakona posebno učinjena na štetu okr. B.M. jer ne postoji ni jedan drugi dokaz da je on učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Ocenjujući ovim navodima istovetne žalbene navode branilaca okrivljenih B.D. i B.M., drugostepeni sud je na strani 4 svoje presude izneo razloge za stav da korišćenje navedenih potvrda koje nisu pribavljene u skladu sa odredbama procesnog zakona, u konkretnom slučaju nije uticalo na zakonitost i pravilnost presude koja se ne zasniva samo na tom dokazu, a koje razloge kao pravilne prihvata i ovaj sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP. Naime, razlozi drugostepene presude su prihvatljivi nezavisno od činjenice što je predmetne dokaze sud pribavio pre stupanja na snagu Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 45/13), jer bi očigledno i bez korišćenja tih dokaza bila doneta ista presuda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u odnosu na istaknutu bitnu povredu odredaba postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude pod tačkom 2. , na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                   Janko Lazarević,s.r.