Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 537/18 od 15.11.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu i branilaca okrivljenih Uglješe Miljkovića, Ivana Antića, Nenada Miljkovića i Nikole Stojkovića i presuda Višeg suda u Nišu K.br.47/17 od 28.03.2018. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Uglješe Miljkovića, advokat Miloš Vojnović zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači, na taj način što će osloboditi od optužbe okrivljenog Uglješu Miljkovića da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog Uglješe Miljkovića, advokata Miloša Vojnovića, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac u zahtevu ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona, jer smatra da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, jer u radnjama okrivljenog nema subjektivnih elemenata bića navedenog krivičnog dela, odnosno „nema namere okrivljenog da radi prodaje prenosi opojnu drogu“, kao i saizvršilaštva (član 33. KZ), jer kod okrivljenog nije postojala svest o zajedničkom delovanju.

Odredbom člana 246. stav 1. ZKP je propisano da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi, ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

Odredbom člana 33. Krivičnog zakonika propisano je da ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da okrivljeni Uglješa Miljković, zajedno sa ostalim okrivljenima, učestvovao u radnji izvršenja sa umišljajem zajednički tako što je sa okrivljenim Nikolom postigao dogovor da prenošenje droge obave njegovim motorom, za šta bi dobio novčanu naknadu, da bi okrivljeni Uglješa i Nikola posle dogovora sa Ivanom i preuzimanjem novca, motociklom krenuli u pravcu Preševa, nakon čega su se sastali u blizini skretanja za Vranjsku Banju sa okr. Nenadom i po dolasku u Preševo od NN lica preuzeo paket od aluminijumske folije u kome se nalazila smeša heroina u ukupnoj neto masi od 499,1 grama, koji paket je okr.Uglješa stavio u pojas i krenuo prema Nišu, na koji način su okrivljeni zajedničkim učestvovanjem u radnji izvršenja, neovlašćeno radi prodaje kupili bliže označenu količinu opojne droge heroin i neovlašćeno prenosili istu, a kada su došli do naplatne rampe kod Doljevca policijski službenici su zaustavili najpre okrivljenog Uglješu kod koga je pronađen paket sa opojnom drogom, pri čemu su svi okrivljeni bili svesni svog dela, da isto vrše zajednički, da je isto zabranjeno i hteli su izvršenje krivičnog dela.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredaba, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom izvršio navedeno krivično delo, za koje je i oglašen krivim prvostepenom presudom, a koja je potvrđena drugostepenom presudom.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje i da su pobijane presude donete uz povredu odredbe člana 16. ZKP, jer je prekršeno pravilo in dubio pro reo, a koje pravilo se mora poštovati u svim krivičnim postupcima.

Pored toga u zahtevu branilac iznosi i sopstvenu analizu i ocenu odbrana okrivljenih, kao i izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da izvedenim dokazima nije utvrđeno, odnosno dokazano postojanje umišljaja okrivljenog da radi prodaje prenosi opojnu drogu, kao i svest okrivljenog da u izvršenju krivičnog dela zajednički učestvuje sa ostalom trojicom saokrivljenih.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, te na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja, izvodi zaključak u pogledu postojanja krivičnog dela.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16. ZKP, kao ni zbog pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić