U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Bojana Glišića i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Glišića, advokata Vićentija Darijevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K.77/18 od 09.09.2019.godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1159/19 od 18.12.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 20.02.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Glišića, advokata Vićentija Darijevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K.77/18 od 09.09.2019.godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1159/19 od 18.12.2019.godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti u preostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 3K.77/18 od 09.09.2019.godine okrivljeni Bojan Glišić, pored okrivljenog AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.04.2017.godine do 09.05.2018.godine. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1159/19 od 18.12.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i branilaca okrivljenih i presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K.77/18 od 09.09.2019. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Bojana Glišića, advokat Vićentije Darijević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i vrati na ponovni postupak ili preinači presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1159/19 od 18.12.2019.godine, tako što će usvojiti žalbu branioca izjavljenu protiv prvostepene presude i okrivljenog Bojana Glišića osloboditi optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP iz razloga što se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, a s obzirom na druge dokaze nije očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda. Kao nezakoniti dokaz branilac okrivljenog označava materijal prikupljen po naredbi Višeg suda u Zrenjaninu broj 4KPP.POV.30/17 u kome su sadržane presretnute i transkriptovane SMS poruke i telefonski razgovori, obzirom da je naredba kojom se određuje tajni nadzor komunikacije, doneta samo prema okrivljenom AA, prvookrivljenom u ovom krivičnom postupku i da se u naredbi ne spominje drugookrivljeni Bojan Glišić, zbog čega je ovako korišćen materijal, po osnovu naredbe, suprotan odredbi člana 166, 167. i 168. ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac u podnetom zahtevu neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi u obrazloženju presude, na strani dva, stav jedanaest i strani tri, stav jedan i dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata, i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored navedenog, obrazlažući napred navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac istu, obrazlaže i činjeničnim navodima, ukazujući da okrivljeni Bojan Glišić, ne samo što nije bio obuhvaćen naredbom, nego isti nije ni razgovarao sa licem, prema kojem je naredba izdata, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, obzirom da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, a koja povreda zakona, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navedenu povredu branilac okrivljenog Bojana Glišića obrazlaže navodima da uvidom, u sve izvedene dokaze, proizilazi da je okrivljeni mogao biti osuđen samo za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, obzirom da je neovlašćeno držao u manjoj količini za sopstvenu upotrebu herion, te da je u toku postupka bilo neophodno dokazati postojanje objektivnih i subjektivnih elemenata bića krivičnog dela, čime u suštini, ponovo, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Pored iznetog, branilac okrivljenog formalno označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali obrazlažući istu, u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, obzirom da smatra da su, nižestepeni sudovi postupili suprotno odredbama člana 63. ZKP, jer su u presudama naveli da se okrivljenom Bojanu Glišiću vreme provedeno u pritvoru uračunava u kaznu zatvora počev od 24.04.2017.godine do 09.05.2018.godine, na koji način okrivljenom Bojanu Glišiću u kaznu zatvora nije uračunato 16 dana, koje je proveo u pritvoru.

Međutim, povreda zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, koja postoji, kada su, pored ostalog, povređene odredbe o uračunavanju pritvora, što se može otkloniti primenom člana 278. stav 1. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, te je i u ovom delu Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Glišića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, u odnosu na odbijajući deo zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Glišića, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

 

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić