U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu maloletnog sada punoletnog AA i dr, zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA - advokata Aleksandre Stojanović, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Šapcu 2Km.32/24 od 24.02.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽM1 73/25 od 24.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 04.02.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA - advokata Aleksandre Stojanović, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Šapcu 2Km.32/24 od 24.02.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽM1 73/25 od 24.06.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Šapcu 2Km.32/24 od 24.02.2025. godine, između ostalih, maloletnom AA je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ izrečena vaspitna mera pojačan nadzor od strane organa starateljstva koja će trajati najmanje 6 (šest) meseci, a najviše 2 (dve) godine, s tim što će sud naknadno odlučiti o prestanku mere. Određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu KŽM1 73/25 od 24.06.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca maloletnih AA, BB i VV i žalbe branilaca maloletnih sada punoletnih GG, DD i ĐĐ, pa je potvrđeno rešenje Višeg suda u Šapcu 2Km.32/24 od 24.02.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac maloletnog sada punoletnog AA - advokat Aleksandra Stojanović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači u celini rešenja Višeg suda u Šapcu 2Km.32/24 od 24.02.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽM1 73/25 od 24.06.2025. godine tako što će maloletnog sada punoletnog AA osloboditi krivice ili da ukine u celini navedena rešenja i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, s tim da naredi da se ponovni postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, kao i da obaveže prvostepeni sud da maloletnom sada punoletnom AA plati troškove postupka na ime sastavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca u iznosu od 100.000,00 dinara.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca maloletnog sada punoletnog AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac maloletnog sada punoletnog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća odluka zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazima maloletnog DD i svedoka EE datim dana 05.10.2023. godine i na iskazima maloletnog ĐĐ i svedoka ŽŽ datim dana 09.10.2023. godine, a sve u pripremnom postupku na zapisnicima sačinjenim pod brojem 3Kim.14/23. Kao razlog nezakonitosti navedenih iskaza maloletnih DD i ĐĐ i iskaza svedoka EE i ŽŽ datih u pripremnom postupku na zapisnicima sačinjenim pod brojem 3Kim.14/23, branilac navodi da su ovi iskazi pribavljeni suprotno odredbi člana 300. stav 1. ZKP, jer sudija za maloletnike nije obavestio, odnosno uputio poziv braniocu maloletnog sada punoletnog AA, koji mu je bio postavljen po službenoj dužnosti dana 27.06.2023. godine, da prisustvuje dokaznoj radnji saslušanja maloletnih DD i ĐĐ, kao i ispitivanja svedoka EE i ŽŽ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer činjenica da je saslušanje maloletnih DD i ĐĐ, kao i ispitivanje svedoka EE - zakonskog zastupnika maloletnog DD, u pripremnom postupku pred sudijom za maloletnike obavljeno bez urednog obaveštavanja branioca po službenoj dužnosti maloletnog AA od strane sudije za maloletnike, po oceni Vrhovnog suda, ne predstavlja razlog za izdvajanje iz spisa predmeta zapisnika o njihovom saslušanju, odnosno ispitivanju, budući da je u pitanju nedostatak koji se može otkloniti na glavnom pretresu neposrednim saslušanjem maloletnika, odnosno ispitivanjem njegovog zakonskog zastupnika, a što je u konkretnom slučaju u ovom krivičnom postupku i učinjeno na glavnom pretresu održanom dana 21.10.2024. godine neposrednim saslušanjem maloletnih DD i ĐĐ, kao i ispitivanjem svedoka EE - zakonskog zastupnika maloletnog DD, a u prisustvu maloletnog sada punoletnog AA i njegovog branioca - advokata Aleksandre Stojanović, gde su se maloletni DD i ĐĐ, kao i svedok EE, u okviru svojih iskaza izjasnili da u svemu ostaju pri svojim iskazima datim pred sudijom za maloletnike u pripremnom postupku. Imajući u vidu navedeno, maloletni sada punoletni AA i njegov branilac su, po nalaženju ovoga suda, imali mogućnost da u kontradiktornom postupku na glavnom pretresu maloletnima DD i ĐĐ, kao i svedoku EE - zakonskom zastupniku maloletnog DD, postavljaju pitanja i iznose primedbe. Pored toga, kako iz pobijanih pravnosnažnih rešenja proizilazi da nižestepeni sudovi navedena rešenja u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja vezano za krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, kao i okolnosti koje predstavljaju bitna obeležja i način izvršenja predmetnog krivičnog dela, nisu ni zasnovali na iskazu svedoka ŽŽ - zakonskog zastupnika maloletnog ĐĐ, već na osnovu drugih izvedenih dokaza i to iskaza oštećenog ZZ i svedoka II i ĐĐ, te pisane dokumentacije u spisima, kao i odbrana maloletnih u prihvaćenom delu, to se i u ovom delu kao neosnovani ocenjuju navodi branioca. Sledstveno navedenom, Vrhovni sud nalazi da na štetu maloletnog sada punoletnog AA nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac u ostalom delu zahteva ističe da u radnjama maloletnog sada punoletnog AA nije ostvareno biće krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno maloletnom. Pored toga, branilac u podnetom zahtevu ističe i da je sud pogrešno pravno kvalifikovao krivično delo, obzirom da bi se u radnjama maloletnog mogli steći jedino elementi krivičnog dela laka telesna povreda koje se goni po privatnoj krivičnoj tužbi, a za šta oštećeni nije zainteresovan, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno maloletnom. Međutim, branilac nepostojanje po njemu u radnjama ovog maloletnog obeležja bića krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, kao i po njemu pogrešnu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski obrazlaže tako što osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim odlukama, uz polemisanje pri tome sa razlozima koje je sud dao za svoju odluku i davanje sopstvene ocene izvedenih dokaza i iznošenje činjeničnih tvrdnji i zaključaka koji su potpuno drugačiji od onih datih u pobijanim pravnosnažnim rešenjima. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno i izvedeni dokazi pogrešno ocenjeni, budući da nema nijednog izvedenog dokaza i to niti snimka kamere, niti otisaka prstiju ili drugih tragova, kao ni iskaza nekog svedoka, a koji dokazi bi ukazali da je maloletni sada punoletni AA zajedno sa ostalim maloletnicima u saizvršilaštvu, sa umišljajem i po prethodnom dogovoru, izvršio krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, te da je prema oštećenom upotrebljena sila da bi se od njega oduzeo novac u nameri prisvajanja sebi i drugome protivpravne imovinske koristi, već da iz izvedenih dokaza jedino proizilazi da je kritičnom prilikom došlo do verbalnog i fizičkog konflikta između maloletnika i oštećenog, pri čemu oštećeni tokom postupka ni na koji način nije teretio maloletnog sada punoletnog AA a koji svi navodi branioca po nalaženju Vrhovnog suda u suštini predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, navođenjem da je sud odlukom o krivičnoj sankciji koju je izrekao maloletnom sada punoletnom AA nepravilno primenio odredbe članova 4, 42, 45, 54 i 55a KZ, a iz kojih navoda proizilazi da branilac, iako ne precizira o kojoj tački člana 439. ZKP se radi, nižestepena rešenja faktički pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno maloletnom. Međutim, branilac dalje u zahtevu uopšte ne ukazuje u čemu se to po njemu konkretno sastoji nepravilna primena od strane suda odredaba članova 4, 42, 45, 54, i 55a KZ, već razlozi koje branilac daje za postojanje po njemu ove povrede zakona, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski predstavljaju povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da je sud maloletnom sada punoletnom AA izrekao prestrogu sankciju, te da nije uzeo u obzir činjenicu da je maloletnik u vreme izvršenja krivičnog dela imao navršenih 16 godina i da se radi o starijem maloletniku, zatim činjenicu da maloletnik nikada nije bio osuđivan, niti se protiv njega vodio drugi krivični postupak, a takođe sud nije uzeo u obzir ni izveštaj Centra za socijalni rad Loznica od 28.07.2023. godine, zbog čega se po mišljenju branioca izrečenom sankcijom višestruko povređuje opšta svrha krivičnih sankcija i posebna svrha u smislu uticaja na samog maloletnika.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac maloletnog sada punoletnog AA, kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno maloletnom, dok suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP (navodi branioca vezani za povrede odredaba člana 439. tačka 1. i 2. ZKP) i člana 441. stav 1. ZKP (navodi branioca vezani za povredu odredbe člana 439. tačka 3. ZKP), a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti maloletnom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev branioca ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, citirajući zakonski tekst istih. Takođe, branilac u podnetom zahtevu navodi i da se drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepenog rešenja na adekvatan način izjasnio na žalbene navode odbrane, nego je samo prepisao delove obrazloženja prvostepenog rešenja, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepena rešenja pobija i zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti maloletnom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA - advokata Aleksandre Stojanović, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković