U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Miroljuba Tomića, Slobodana Velisavljevića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ljubiše Markovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K.619/23 od 02.02.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 419/2024 od 18.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 04.03.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ljubiše Markovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K.619/23 od 02.02.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 419/2024 od 18.07.2025. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu K.619/23 od 02.02.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, za koju je određeno da će je izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora i novčanu kaznu u određenom iznosu od 1.000.000,00 dinara. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, a oštećeni su upućeni da imovinskopravni zahtev ostvaruju u parničnom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 419/2024 od 18.07.2025. godine, usvajanjem žalbe OJT u Nišu i žalbe jednog branioca okrivljenog, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu K.619/23 od 02.02.2024. godine, samo u delu odluke o kazni, tako što je okrivljeni za produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je pobijanom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, dok su žalba drugog branioca okrivljenog i u ostalom delu žalbe OJT u Nišu i branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Ljubiša Marković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili preinači drugostepenu presudu tako što će potvrditi prvostepenu presudu u delu izrečene kazne zatvora.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali u obrazloženju suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer navodi da se krivično delo prevara iz člana 208. KZ može izvršiti samo od strane fizičkog lica, a kada okrivljeni u vršenju dela koristi svojstvo odgovornog lica u pravnom licu, kao vlasnik i direktor, kome je poveren određeni krug poslova u upravljanju privrednom subjektom, ne radi se o ovom krivičnom delu. Naime, kada ovlašćeno lice u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za svoje preduzeće dovede drugo lice (fizičko ili odgovorno lice u pravnom licu) u zabludu ne radi se o krivičnom delu prevara iz člana 208. KZ, već o krivičnom delu prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da krivično delo prevara čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Odredbom člana 223. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti vrši onaj ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni kao vlasnik i direktor preduzeća „...“.., u periodu 27.10.2006. godine do 26.12.2009. godine... u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, doveo veći broj lica lažnim prikazivanjem činjenica u zabludu i održavao ih u zabludi i time ih naveo da mu na štetu svoje imovine nešto učine, te je na taj način sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od oko 61.444.130,00 dinara.

Dakle, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni postupao kao fizičko lice i da je u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist doveo i održavao u zabludi veći broj lica, pa se samim tim ne može raditi o krivičnom delu prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. KZ.

Shodno iznetom, kako se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je oglašen krivim pobijanim pravnosnažnim presudama, to su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2), ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što obrazlažući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, branilac ne ukazuje u čemu je konkretno sud povredio krivični zakon već suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama. Ovo sa razloga što navodi da nije sa potrebnom izvesnošću utvrđeno da je okrivljeni postupao sa namerom da sebi pribavi protivpravnu korist, te da tokom većeg dela spornog perioda okrivljeni nije bio u mogućnosti da preduzima nikakve radnje u ime i za račun preduzeća čiji je bio zakonski zastupnik, već su to u njegovo ime činili radnici preduzeća. Naime, svedoci su izjavili da nisu imali nikakav kontakt sa okrivljenim i da nisu prevareni od strane njega, već od ljudi oko njega.

Takođe, zahtevom se kao razlog podnošenja zahteva ističe i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom i braniocu. Međutim, u obrazloženju navedene povrede branilac ne obrazlaže na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, već suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Ovo sa razloga jer navodi da kada je sud već primenio blaži zakon, trebalo je okrivljenog blaže da kazni, a ne da mu efektivnu kaznu zatvora poveća, tim pre što nije cenio kao olakšavajuću okolnost zdravstveno stanje okrivljenog koji boluje od čak devet različitih bolesti.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ljubiše Markovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković