.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 158/2018
06.02.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branimira Radovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 5/15 od 25.04.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 919/17 od 28.09.2017. godine, u sednici veća održanoj 06.02.2018. godine, jednoglasno je, doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 5/15 od 25.04.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 919/17 od 28.09.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 5/15 od 25.04.2017. godine, između ostalih, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i četiri meseca, te je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i paušal, kao u izreci presude, dok je oštećeni BB upućen na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Istom presudom od okrivljenih AA, VV, GG i DD je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom, kao u izreci presude, te su obavezani da isti iznos uplate solidarno na račun budžeta suda, na način kao u izreci presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 919/17 od 28.09.2017. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe branilaca okrivljenih AA, VV, GG i DD i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu K 5/15 od 25.04.2017. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Branimir Radovanović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog: „povrede krivičnog zakona i povrede Zakonika o krivičnom postupku“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu „da usvoji podneti zahtev te da ukine pobijane presude ili presudu drugostepenog suda te da predmet vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Novom Sadu ili Apelacionom sudu u Novom Sadu, ili da pobijane presude preinači u celini ili delimično, te da okrivljenom naknadi troškove koji proisteknu u postupku po ovom vanrednom pravnom leku“.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom, branioca okrivljenog AA se bez numeričkog označavanja ukazuje na povredu krivičnog zakona, odredbu člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u radnjama okrivljenog AA nije ostvareno biće krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. KZ, jer zakon propisuje da je to krivično delo izvršeno kada učinilac silom ili pretnjom od nekog lica pribavi protivpravnu imovinsku korist, a u izreci presude nije navedeno da je okrivljeni AA upotrebio bilo kakvu vrstu sile ili pretnje prema oštećenom BB.
Vrhovni kasacioni sud ove navode u podnetom zahtevu ocenjuje kao neosnovane.
Naime, da bi postojalo saizvršilaštvo u izvršenju ovog krivičnog dela - razbojništva, nije nužno da je svako od saizvršilaca izvršio sve inkriminisane radnje, već je dovoljno da svako od njih želi izvršenje krivičnog dela kao svoje i da u vreme izvršenja dela preduzima bilo koju radnju kojom se omogućuje izvršenje krivičnog dela, a što su u konkretnom slučaju okrivljeni AA, VV, GG i DD učinili preduzimajući radnje opisane u izreci prvostepene presude.
S`obzirom na to da su okrivljeni AA, VV, GG i DD u vremenskom i prostornom kontinuitetu svojim zajedničkim delovanjem, i to kao celina, aktivno učestvovali u predmetnom događaju upotrebom sile i pretnje prema oštećenom BB da će neposredno napasti na njegov život ili telo, pri čemu su za sebe pribavili protivpravnu imovinsku korist, suprotni navodi u podnetom zahtevu branioca okrivljenog AA su ocenjeni kao neosnovani.
Navodima u podnetom zahtevu da nema dokaza da je okrivljeni AA stekao protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.600,00 dinara; da sud nije pravilno cenio iskaz oštećenog BB koji je on menjao tokom krivičnog postupka; da je sud svoju odluku zasnovao na jednom jedinom dokazu - iskazu oštećenog BB ... se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odredbu člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, te o tom delu zahteva sud nije meritorno odlučivao.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Olgica Kozlov, s.r.
Predsednik veća-sudija, Zoran Tatalović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
