Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Iako branilac okrivljene u zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, može biti dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, navodima da je okrivljena izvršenjem predmetnog krivičnog dela pribavila imovinsku korist u iznosu od 1.500,00 dinara, te da je trebalo da bude oglašena krivom za privilegovani oblik razbojništva iz člana 206. stav 4. KZ a ne za krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ, u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom i potvrđenog drugostepenom presudom nesumnjivo proizilazi da je okr. N.D., zajedno sa mal. M.L., prišla oštećenoj u nameri da od nje oduzmu novac, pri čemu one nisu mogle znati koliko novca je oštećena imala kod sebe, pa se, suprotno navodima zahteva, ne može smatrati da su išle za tim da pribave malu imovinsku korist, a što je jedan od uslova koji mora biti ispunjen da bi se radilo o privilegovanom obliku razbojništva iz člana 206. stav 4. KZ. Prema tome, prvostepeni sud je iz utvrđenog činjeničnog stanja izveo pravilan zaključak o postojanju krivičnog dela iz člana 206. stav 1. KZ, pa se neosnovano navodima zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Branilac u zahtevu navodi i da je prvostepena presuda zasnovana na iskazima mal. M.L. i B.S. datim pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Kruševcu i na zapisniku o prepoznavanju, iako izvođenju ovih radnji nije prisustvovao branilac okrivljene, čime u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Na istu povredu zakona odbrana okrivljene ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na drugoj strani u šestom i sedmom stavu dao razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Branilac okrivljene u zahtevu navodi i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi i datim razlozima, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, a osim toga, osporava i činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva da je okrivljenoj povređeno pravo na pravično suđenje predviđeno članom 32. Ustava Republike Srbije, s obzirom na to da ta povreda nije utvrđena odlukom Ustavnog suda niti je takva odluka dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti, kako je to propisano odredbom člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                     Dragiša Đorđević,s.r.