- branilac okr. J.E., adv. M.B. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da obe presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća ramotrio spise predmeta, pa je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.G. nedozvoljen a da je zahtev branioca okr. J.E. neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa tako okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, članu 439. tačka 1. do 3. i članu 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Iako branilac okr. S.G. zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona, pri čemu i ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, iz obrazloženja zahteva i navoda kojima ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza, proizilazi da branilac osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom.

Činjenično stanje, međutim, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okr. S.G. ocenio nedozvoljenim.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5. ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je okr. J.E. drugostepenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3235/13 od 22.10.2013. godine primila 04.12.2013. godine a da je njen branilac adv. M.B. zahtev za zaštitu zakonitosti podneo 08.01.2014. godine.

Kako je, dakle, zahtev za zaštitu zakonitosti podnet po proteku zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. J.E. neblagovremen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                           Dragiša Đorđević,s.sr.