Istom presudom, okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime troškova krivičnog postupka iznose od po 74.060,05 dinara svaki, te na ime sudskog paušala iznose od po 15.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP, okrivljena O.P. oslobođena je od optužbe da je izvršila krivično delo trgovine ljudima iz člana 388. stav 1. u vezi sa članom 33. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 8Kž1 br.733/15 od 30.09.2015. godine, usvajanjem žalbe punomoćnika maloletne oštećene T.M., presuda Višeg suda u Vranju K br.23/14 od 22.05.2015. godine preinačena je samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što su okrivljeni D.M. i O.P. obavezani da sudu na ime troškova krivičnog postupka plate iznose od po 158.575,00 dinara, te na ime paušala iznose od po 15.000,00 dinara svaki, sve u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju i branioca okrivljenih D.M. i O.P. odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih D.M. i O.P. – advokat G.D., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, ne navodeći o kojoj povredi se konkretno radi, pri čemu iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi zbog tačke 1. i 2. člana 439. ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povrede zakona iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, u vezi sa povredom zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, ističe se da izreka presude ni u odnosu na maloletnu oštećenu T.M., niti u odnosu na oštećenu N.R. ne sadrži bitne elemente krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388. stav 2. u vezi stava 1. u vezi sa članom 33. KZ (zbog kojeg su okrivljeni D.M. i O.P. oglašeni krivim), odnosno bitne elemente krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388. stav 1. KZ (zbog kojeg je samo okrivljeni D.M. oglašen krivim). Prema navodima zahteva, navedena povreda zakona ogleda se u tome što u izreci pravnosnažne presude nije opisano u čemu se sastoje teške prilike oštećene N.R. i oštećene maloletne T.M., niti se vidi u kakvoj je vezi dovođenje i održavanje u zabludi oštećenih sa seksualnom i radnom (u odnosu na maloletnu T.M.), odnosno radnom (u odnosu na oštećenu N.R.) eksploatacijom.

Pored toga, branilac ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, ukazivanjem da u radnjama okrivljenih D.M. i O.P., koje su učinjene na štetu oštećene maloletne T.M., eventualno stoje elementi krivičnog dela posredovanja u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 2. KZ, a ne elementi krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388. stav 2. u vezi stava 1. u vezi sa članom 33. KZ, zbog kojeg su oglašeni krivim.

Izloženi navodi zahteva se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema navodima izreke prvostepene presude, okrivljeni D.M. i O.P. su u periodu od juna meseca 2010. godine do 23.11.2010. godine, koristeći teške prilike oštećene maloletne T.M., koja je u to vreme imala 16 godina, dovođenjem i održavanjem oštećene maloletne u zabludu, lažno predstavljajući da će joj redovno isplaćivati zarade za rad kao konobarice, maloletnu oštećenu primili i držali u svojoj kafani u P. i u svom stanu u V., radi eksplotacije njenog rada i seksualne eksploatacije, na taj način što joj nisu dozvoljavali slobodno kretanje, već je maloletnu oštećenu okrivljeni D.M. tukao i primoravao je da ima seksualne odnose sa pojedinim licima iz P., od kojih su naplaćivali iznose od 20 do 50 evra, i zahtevali od nje da ispija piće sa gostima kako bi imali veći promet, a za koji period oštećenoj nisu isplatili oko 50 dnevnica u iznosu od 400 evra, a okrivljeni D.M. je u periodu od oktobra meseca 2009. godine do kraja januara 2010. godine koristeći teške prilike oštećene N.R., održavajući je u zabludi da će joj redovno isplaćivati zarade, uz obećanu nadoknadu od 500,00 dinara dnevno, oštećenu držao u svojoj kafani u P. i u svom stanu u V. radi eksplotacije njenog rada kao pevačice, ne dozvoljavajući joj da se slobodno kreće, pri čemu je oštećenu tukao i nanosio joj telesne povrede, te je primoravao da radi ne plaćajući joj zaradu, obzirom da je oštećena novac koji je dobijala od gostiju kao pevačica predavala okrivljenom D.M. na kraju radnog dana.

Kako, dakle, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnih dela zbog kojih su okrivljeni oglašeni krivim, obzirom da je u izreci navedeno da su okrivljeni D.M. i O.P. koristeći teške prilike (koje suprotno stavu branioca, nije ni potrebno detaljnije opisivati u izreci) maloletne oštećene T.M. i oštećene N.R., primenom sile (obzirom da ih je okrivljeni D.M. tukao), oštećenu maloletnu T.M. držali radi eksplotacije njenog rada i seksualne eksploatacije, jer je oštećena pored rada kao konobarica za koji nije plaćena, za novac pružala i seksualne usluge muškarcima, dok je oštećenu N.R. okrivljeni D.M. držao radi eksplotacije njenog rada kao pevačice u kafani, primoravajući je da radi, ne plaćajući joj zaradu, to su neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP i s tim u vezi da izreka pravnosnažne presude ne sadrži bitne elemente krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. KZ (zbog kojeg su oboje okrivljenih oglašeni krivim), odnosno bitne elemente krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388. stav 1. KZ (zbog kojeg je samo okrivljeni D.M. oglašen krivim).

Imajući u vidu da su u izreci pravnosnažne presude jasno opisani alternativni oblici izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a koji su preduzeti u odnosu na maloletnu oštećenu T.M., to su po oceni ovoga suda neosnovani i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP i s tim u vezi ističe da se u radnjama okrivljenih D.M. i O.P. ne stiču bitni elementi predmetnog krivičnog dela, već eventualno bitni elementi krivičnog dela posredovanja u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 2. KZ.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva, jer ne sadrži opis teških prilika oštećene maloletne T.M. i oštećene N.R. Izloženim navodima se, dakle, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, te je stoga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                            Vesko Krstajić, s.r.