Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 161/2020
25.02.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Sonje Pavlović, Radoslava Petrovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3., u vezi sa stavom 2., u vezi sa stavom 1., u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Stanimira Đurića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 4K-1012/2017 od 07.05.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 874/19 od 19.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.02.2020. godine, većinom glasova je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Stanimira Đurića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 4K-1012/2017 od 07.05.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 874/19 od 19.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 4K-1012/2017 od 07.05.2019.godine okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3., u vezi sa stavom 2., u vezi sa stavom 1., u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od sedam meseci, za koju je određeno da će se izvršiti bez primene elektronskog nadzora u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka – paušala. Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 874/19 od 19.11.2019.godine odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu i branioca optuženog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu 4K.br.1012/17 od 07.05.2019.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Stanimir Đurić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP-a, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da presudu pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav. 1. tačka 10) u vezi sa članom 453 ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine presudu Apelacinog suda u Nišu Kž1 874/2019 od 19.11.2019.godine i vrati Apelacinom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da presudu preinači i da optuženog AA oslobodi od optužbe. Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan. Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti obrazlaže bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav. 1. tačka 9) i 10) ZKP-a, tako što navodi da je okrivljeni prvobitno osuđen zbog izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3 u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci. Apelacion sud je navedenu presudu ukinuo jer u izreci nije bilo navedeno da je napad na službeno lice izvršeno u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti. U ponovljenom postupku zamenik tužioca okrivljenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3. u vezi stava 2. u vezi sa stavom 1. i članom 30. Krivičnog zakonika, odnosno da je okrivljeni sprečio službeno lice MUP-a u vršenju poslova otkrivanja i rasvetljavanja krivičnog dela koje je preduzimalo u okviru svojih ovlašćenja dalje navodeći način izvršenja. Stav je branioca da posle ukidanja prve presude tužilac nije mogao da precizira optužni akt i da okrivljenom stavi na teret izvršenje krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3. u vezi stava 2. u vezi sa stavom 1. i članom 30. Krivičnog zakonika jer to predstavlja novu optužbu koja nije dozvoljena s obzirom da se javni tužilac na prethodnu presudu žalio samo u pogledu sankcije i da je na taj način povređena odredba člana 453.ZKP –a, zabrana preinačenja na štetu optuženog. Po mišljenju branioca okrivljeni je mogao da bude oglašen krivim samo za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. Krivičnog zakonika. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i tačka 10) ZKP. Naime, isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu koji je postupao po žalbi branioca okrivljenog AA, advokata Stanimira Đurića, izjavljenoj protiv prvostepene presude. Apelacioni sud u Nišu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 6., 7. i strani 8. stav, prvi, drugi i treći presude Kž1 874/19 od 19.11.2019.godine izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odrede člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.