Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1 128/23 od 29.09.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Raškoj i branioca okrivljenog a presuda Osnovnog suda u Raškoj K 102/22 od 04.07.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA:

-advokat Stanislav Dukić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 11), stav 2. tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

-advokata Milibora Nestorovića zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Stanislava Dukića je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Milibora Nestorovića je neblagovremen.

Branilac okrivljenog AA - advokat Stanislav Dukić u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da je okrivljeni oglašen krivim zbog upotrebe neoverene fotokopije dokumenata koji ne mogu biti isprave, pa njihova upotreba ne predstavlja krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Naime, u izreci presude je navedeno da je okrivljeni AA u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, „...bio sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, a bio je svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, lažnu javnu ispravu upotrebio kao pravu, na taj način što je direktoru Visoke ekonomske škole strukovnih studija Peć, ..., kao prave predao lažne javne isprave i to diplomu broj ../18 od 11.06.2019. godine, koja je navodno na njegove ime izdata od „Alfa BK univerziteta“ Beograd – Fakulteta za finansije, bankarstvo i reviziju Beograd, uverenje broj ../2018 od 01.10.2018. godine koje je navodno na njegove ime izdato od „Alfa BK univerziteta“ Beograd – Fakulteta za finansije, bankarstvo i reviziju Beograd i uverenje o stečenom akademskom nazivu broj ../2018 od 10.09.2018. godine, koje je navodno na njegove ime izdato od „Alfa BK univerziteta“ Beograd – Fakulteta za finansije, bankarstvo i reviziju Beograd, pa je Visoka ekonomska škola strukovanih studija Peć u Leposaviću sa njim zakučila Ugovor o radu ..., iako je znao da navedena diploma broj ../18 od 11.06.2019. godine kao i uverenje broj ../2018 od 01.10.2018. godine i uverenje broj ../2018 od 10.09.2018. godine nisu izdati od „Alfa BK univerziteta“ Beograd – Fakulteta za finansije, bankarstvo i reviziju iz Beograda“.

Iz izreke pravnosnažne presude jasno prozilazi da je okrivljeni upotrebio kao pravu lažnu javnu ispravu odnosno predao diplomu i dva uverenja koja ne potiču od lica koje je na njoj označeno kao izdavalac, u ovom konkretnom slučaju, od „Alfa BK univerziteta“ Beograd – Fakulteta za finansije, bankarstvo i reviziju iz Beograda da bi zasnovao radni odnos u Visokoj ekonomskoj školi strukovnih studija Peć, sa sedištem u Leposaviću.

Stoga se neosnovano zahtevom branioca, adv. Stanislava Dukića ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stanislava Dukića je u ostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu branilac okrivljenog navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva, međutim u obrazloženju navedene povrede branilac ističe da je prijava na konkurs za posao zavedena 20.11.2017. godine, dakle očigledno pre vremena koje je u optužnom aktu navedeno kao vreme izvršenja krivičnog dela, pa ako je sud našao da je sporno uverenje podneto uz prijavu na konkurs, jasno je da je nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja.

Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski iznosi sopstveni činjenični zaključak da je nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja na koji način osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog branilac okrivljenog zahtev podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP iz razloga što je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva, kao i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći da presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, kao i da postoji znatna protivurečnost između onoga što je u presudi navedeno o sadržini isprava i zapisnika i samih tih isprava i zapisnika, te da je u razlozima presude navedeno da je sud izvršio uvid u diplomu i pročitao uverenja iako se u spisima ne nalazi ni jedan original ovih dokumenata.

Iz obrazloženja podnetog zahteva prozilazi da se isti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 449. stav 1. ZKP, navodima da je drugostepeni sud na sednici veća izveo dokaz koji nije izveden pred prvostepenim sudom i nije primenio člana 449. stav 1. ZKP koji propisuje obavezu drugostepenog suda da otvori glavni pretres ako je potrebno da se zbog nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja neki dokazi izvedu, a postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres, niti uopšte navodi koji su to opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 2) i stav tačka 3) ZKP u vezi člana 449. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Milibora Nestorovića je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4) ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom AA, prema povratnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Višeg suda u Kraljevu Kž1 128/23 od 29.09.2023. godine uredno dostavljena dana 20.10.2023. godine, a da je njegov branilac - advokat Milibor Nestorović podneo sudu zahtev za zaštitu zakonitosti preko pošte preporučenom pošiljkom dana 12.12.2023. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Vrhovnog suda, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Milibora Nestorovića odbacio kao neblagovremen, jer je isti podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Stanislava Dukića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u ovom delu odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu zahtev branioca okrivljenog odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Milibora Nestorovića je odbacio kao neblagovremen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) i člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić