Vrhovni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Advokat Marija Stojmenović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, navodi da je donošenjem pobijanih rešenja učinjena povreda zakona jer joj nisu priznati svi troškovi koje je imala kao branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA u fazi istrage. Pored ovoga, branilac u zahtevu ukazuje i na povredu odredbe člana 225. stav 2. ZKP, koja je učinjena u drugostepenom postupku.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 2. istog člana predviđeno da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a u stavu 3. istog člana je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

U skladu sa citiranim zakonskim odredbama, prava branioca ograničena su pravima koja u postupku ima okrivljeni, pa branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog. Shodno tome, branilac je ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP, na štetu okrivljenog.

Kako je u konkretnom slučaju branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokat Marija Stojmenović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela u pogledu sopstvenih troškova koje je imala kao advokat, odnosno isključivo u svoje ime i za svoj račun, to se u smislu citiranih zakonskih odredbi, ista ne može smatrati licem ovlašćenim za podnošenje predmetnog zahteva, zbog čega je Vrhovni sud, podneti zahtev ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković