.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 162/2016
02.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.J., zbog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. u vezi člana 33. i člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.J., adv. M.G., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Rumi 5K 1870/10 od 30.03.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1163/15 od 27.10.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 02.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.J., adv. M.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Rumi 5K 1870/10 od 30.03.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1163/15 od 27.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Rumi 5K 1870/10 od 30.03.2015. godine, između ostalih okrivljeni M.J. oglašen je krivim zbog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. u vezi člana 33. i člana 30. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.
Na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. ZKP okrivljeni M.J. obavezan je da sudu plati na ime troškova krivičnog postupka iznos od 9.180,00 dinara kao i na ime sudskog paušala iznos od 7.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1163/15 od 27.10.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih M.J. i N.P. izjavljene od strane branilaca, a presuda Osnovnog suda u Rumi 5K 1870/10 od 30.03.2015. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog M.J., adv. M.G., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da
Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili pak iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.J., adv. M.G., je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.J., u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s tim što se u zahtevu ne opredeljuje o kom se dokazu radi i zbog čega ga podnosilac zahteva smatra nedozvoljenim, a na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati sudska odluka, već se ukazuje da se pravnosnažne presude zasnivaju isključivo na iskazu iz istrage oštećenog S.T., koji je na glavnom pretresu u celosti izmenio svoj iskaz. Dakle, osporava se i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ocenom dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog M.J., adv. M.G., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Za Predsednika veća-sudija
Mila Ristić, s.r. Vesko Krstajić, s.r.
