Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Radojica Trajković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za krivična dela koja su mu stavljena na teret ili ga blaže kazni.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu (član 488. stav 1. ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radojice Trajkovića je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama u odnosu na krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer iz izreke osuđujuće presude zbog učinjenog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru ne proizilazi uzročno-posledična veza između radnje okrivljenog i posledice krivičnog dela, odnosno između preduzetih radnji okrivljenog prema službenim licima i njihovog otežanog izvršenja službene dužnosti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, propisano je da ovo krivično delo čini onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti.

Stoga, radnja izvršenja ovog krivičnog dela alternativno je određena, pri čemu su konkretno određene radnje pretnje da će napasti, pokušaja da se napadne ili napada, a radnja ometanja na drugi način formulisana je neodređeno i obuhvata sve one radnje koje iako ne predstavljaju pretnju, pokušaj napada ili napad na službeno lice, dovode do nastupanja posledica u vidu ometanja službenog lica nadležnih organa u vršenju službene dužnosti.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu određenom u izreci prvostepene presude „sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, napao i ometao službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova u vršenju službene dužnosti na taj način što je, kada su oštećeni policijski službenici... postupali u cilju dovođenja okrivljenog radi saslušanja u Policijsku stanicu Raška, ušli u kuću u kojoj živi... nije postupio po naredbi, već je počeo da ih gura u predelu tela, odbijajući da pođe, istovremeno preteći oštećenim policijskim službenicima rečima: „Marš iz moje kuće... gde vam je nalog da me privedete... zapamtio sam te BB... videćeš ti“.

Dakle, iz izreke prvostepene presude proizilazi da nakon što su oštećeni policijski službenici, postupajući u cilju dovođenja okrivljenog radi saslušanja u policijsku stanicu, ušli u kuću okrivljenog, da isti nije postupio po naredbi, već je počeo da ih gura odbijajući da pođe i istovremeno preteći oštećenim policijskim službenicima, na koji način su njegovom radnjom u svemu i po oceni ovog suda, ostvarena obeležja ovog krivičnog dela te su pobijane pravnosnažne presude donete bez povrede zakona na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, a suprotni navodi u zahtevu ocenjeni su kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić