Istom presudom okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka o čijoj visini će biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1.162/24 od 10.10.2024. godine odbijene su žalbe branilaca okrivljenih kao neosnovane, dok je žalba okrivljenog AA odbačena kao nedozvoljena, a presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K.br.350/23 od 01.08.2024. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- advokat Zlatan Kurtović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljene BB – advokat Demir Crnovršanin, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9), stav 2. tačka 2) i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog VV – advokat Ivan Jelić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 2) i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB – advokata Demira Crnovršanina i okrivljenog VV – advokata Ivana Jelića su neosnovani u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB – advokata Demira Crnovršanina neosnovan je i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV – advokata Ivana Jelića i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok su u ostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca ovih okrivljenih nedozvoljeni, a zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Zlatana Kurtovića je nedozvoljen.

Branilac okrivljene BB – advokat Demir Crnovršanin u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da opisana radnja u delu koji se odnosi na okrivljenu ne sadrži sve elemente bića krivičnog dela, niti se te radnje mogu podvesti pod bilo koju radnju koja je alternativno propisana u članu 344. stav 1. KZ, imajući u vidu da okrivljena nikoga nije grubo vređala, nije vršila nasilje, niti je izazvala tuču, a takođe posledica koja je navedena nije posledica koja je propisana u članu 344. stav 1. KZ, iz razloga što je predstavljena kao osećaj lične i imovinske nesigurnosti građana, što nije u skladu sa zakonskim opisom tog člana, a to je da je došlo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana ili težeg remećenja javnog reda i mira. Prema navodima branioca, radnje koje su opisane i koje je prema izreci presude preduzela okrivljena ne sadrže protivpravnost, jer ih je okrivljena preduzimala isključivo u cilju da od sebe odbije istovremen protivpravan napad, pa je samim tim postupala u stanju nužne odbrane.

Branilac okrivljenog VV – advokat Ivan Jelić, zahtevom za zaštitu zakontosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da je okrivljeni preduzeo radnje koje su bile neophodne da odbije protivpravan napad na BB, odnosno da je postupao u nužnoj odbrani, pa samim tim nije učino krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB – advokata Demira Crnovršanina i branioca okrivljenog VV – advokata Ivana Jelića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Izrekom pravnosnažne presude okrivljena BB i okrivljeni VV, između ostalih, oglašeni su krivim da su „...dana 10.05.2023. godine, ... ispred „Policijske zgrade“ u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, svesni zabranjenosti svog dela čije su izvršenje hteli, vršenjem nasilja prema drugom, drskim i bezobzirnim ponašanjem izazivanjem tuče značajnije ugrožavali spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir na taj način što je nakon verbalne rasprave između AA i BB došlo do tuče, zatim su se u tuči na strani BB umešali VV i GG, gde AA sa sekirom u ruci zamahuje prema njima, nakon čega su oni jurili za njim, gađali ga kamenjem, dok je GG imao nož u ruci, a AA sekirom razbio staklo na ulaznim vratima svoje zgrade što je izazvalo osećanje lične i imovinske nesigurnosti građana.“

Iz ovako opisanih radnji izvršenja krivičnog dela jasno je da je okrivljena BB zajedno sa ostalim okrivljenima izvršila krivično delo i to vršenjem nasilja prema drugom, drskim i bezobzirnim ponašanjem i izazivanjem tuče, na opisani način t.j. tako što je nakon verbalne rasprave sa okrivljenim AA, učestvovala zajedno sa okrivljenima VV i GG u tuči sa istim, jurila ga i gađala kamenjem. Takođe je izrekom pravnosnažne presude nesumnjivo utvrđeno da je ovaj događaj, koji se odvijao na javnom mestu, ulici, u predvečernjim časovima, doveo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građanja i težeg remećenja javnog reda i mira, pa su neosnovani navodi branioca okrivljene da posledica koja je navedena u radnjama izvršenja nije posledica koja je propisana u članu 344. stav 1. KZ, a osećaj straha i lične nesigurnosti građana, je upravo deo te posledice.

Pored navedenog, neosnovani su i navodi branilaca okrivljenih BB i VV da su radnje okrivljenih preduzete u nužnoj odbrani, jer po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu prema okrivljenoj BB i okrivljenom AA instituta nužne odbrane iz člana 19. KZ, vezano za uslove napada i odbrane.

Sa iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, iz opisanih radnji okrivljenih proizilaze sva bitna obeležja po jednog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u vršenju nasilja prema drugom, drskom i bezobzirnom ponašanju i izazivanju tuče i posledice dela, koja se ogleda ugrožavanju spokojstva građana i težem remećenju javnog reda i mira, tako i subjektivna obeležja, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenih, usmeren na izvršenje krivičnog dela u pitanju, pa su suprotni navodi branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene BB – advokat Demir Crnovršanin u podnetom zahtevu, kao razlog podnošenja ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodeći da je optužnim aktom okrivljenima stavljeno na teret da su izvršili jedno krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, dok je sud izrekom presude okrivljene oglasio krivim za po jedno krivično delo, ponaosob. Prema navodima zahteva, ovakvom izmenom je znatno pogoršan položaj okrivljenih jer im je stavljeno na teret izvršenje po jednog krivičnog dela, a ne krivičnog dela u kome su učestvovali svi okrivljeni, pa proizilazi da su kritičnom prilikom izvršena četiri krivična dela, dok je optužnim aktom stavljeno na teret da je izvršeno samo jedno krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB – advokata Demira Crnovršanina, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljene, obzirom da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, a u navedenoj situaciji nije ni pogoršan položaj okrivljene jer je umesto izvršenja krivičnog dela, koje bi podrazumevalo zajednično delovanje, odnosno saizvršilaštvo, oglašena krivom za izvršenje jednog krivičnog dela.

Branilac okrivljenog BB – advokat Ivan Jelić, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i navodi da sud nije naveo da li je od dana otpuštanja sa izdržavanja izrečene kazne proteklo pet godina, odnosno da li se trenutno nalazi na izdržavanju kazne, kao ni koja je to izrečena kazna zatvora od koje nije proteklo pet godina od dana optuštanja sa izdržavanja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV – advokata Ivana Jelića, se po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog VV, te bili predmet razmatranja drugostepenog veća Višeg suda u Novom Pazaru koje je postupalo po žalbi branioca izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Pazaru K.br.350/23 od 01.08.2024. godine. Drugostepeno veće Višeg suda u Novom Pazaru je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 7, u drugom, trećem i četvrtom stavu drugostepene presude Kž1.162/24 od 10.10.2024. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB – advokata Demira Crnovršanina i branioca okrivljenog VV – advokata Ivana Jelića u preostalom delu su nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog VV u podnetom zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer je izreka presude nerazumljiva. Pored navedenog branilac okrivljenog VV i branilac okrivljene BB, ističu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer su razlozi koji su navedeni u presudi nejasni ili u znatnoj meri protivurečni.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahteve branioca okrivljenog VV i branioca okrivljene BB, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Zlatana Kurtovića je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da su ovlašćena lica za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka samo Republički javni tužilac, branilac okrivljenog i okrivljeni koji to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo advokata Zlatan Kurtović, koji u konkretnom slučaju nema svojstvo branioca okrivljenog AA, jer ga okrivljeni nije punomoćjem ovlastio da podnese predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da je zahtev advokata Zlatana Kurtovića podnet od strane neovlašćenog lica.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB – advokata Demira Crnovršanina i okrivljenog VV – advokata Ivana Jelića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahteve branioca okrivljenih u odnosu na povrede navedene u izreci presude odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahteve odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, a zahtev advokata Zlatana Kurtovića na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                        Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković