U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Radoslava Petrovića, Jasmine Vasović i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva produžena krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Ignjatovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 10K.br.89/15 od 29.06.2018. godine i Višeg suda u Nišu Kž1.br.102/19 od 22.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.03.2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Ignjatovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 10K.br.89/15 od 29.06.2018. godine i Višeg suda u Nišu Kž1.br.102/19 od 22.03.2019. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 10K.br.89/15 od 29.06.2018. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja dva produžena krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koja su mu prethodno utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 4 meseca i zatim je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 21.06.2012. godine do 07.08.2012. godine.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati u korist budžetskih sredstava suda iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Određeno je da troškovi krivičnog postupka, kao i troškovi oštećenih BB i VV, padaju na teret okrivljenog i da će sud o istima odlučiti posebnim rešenjem. Oštećeni BB i VV iz ... su za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1.br.102/19 od 22.03.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca - advokata Dušana Ignjatovića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu 10K.br.89/15 od 29.06.2018. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Dušan Ignjatović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Višeg suda u Nišu Kž1.br.102/19 od 22.03.2019. godine, a iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povreda zakona iz člana 68. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Višeg suda u Nišu Kž1.br.102/19 od 22.03.2019. godine i prema okrivljenom odbije optužbu usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja ili da okrivljenog oslobodi od optužbe jer nema dokaza da je izvršio krivično delo. Isti branilac je podneo i blagovremenu dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 3), 7), 8), 9) i 11), člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3), člana 439. tačka 2) i 3), člana 440. stav 1. i 2, člana 441. stav 1. i 4. i člana 511. stav 1. ZKP, sa istim predlogom kao u zahtevu, te predlogom da Vrhovni kasacioni sud shodno članu 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude do konačne odluke suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetoj blagovremenoj dopuni zahteva ističe da se pobijane presude isključivo zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na odbrani okrivljenog AA datoj pred istražnim sudijom na zapisniku 2Ki.br.1609/12 dana 22.06.2012. godine i na iskazima svedoka oštećenih BB i VV i iskazima svedoka GG i DD datim pred istražnim sudijom na zapisnicima 2Ki.br.1609/12 dana 26.06.2012. godine (oštećeni BB i VV) i dana 27.06.2012. godine (svedoci GG i DD), a koji nezakoniti dokazi u smislu članova 16. stav 1. i 84. stav 1. ZKP ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku i iste je trebalo izdvojiti iz spisa predmeta. Branilac okrivljenog kao razlog nezakonitosti odbrane okrivljenog AA date pred istražnim sudijom na zapisniku 2Ki.br.1609/12 dana 22.06.2012. godine navodi da je ista data bez prisustva branioca okrivljenog, a okrivljenom je dana 21.06.2012. godine rešenjem bilo određeno zadržavanje, pri čemu navedeni zapisnik nije potpisan od strane zapisničara. Kao razlog nezakonitosti iskaza svedoka oštećenih BB i VV i iskaza svedoka GG i DD branilac okrivljenog navodi da pri davanju njihovih iskaza pred istražnim sudijom dana 26.06.2012. godine (oštećeni BB i VV) i dana 27.06.2012. godine (svedoci GG i DD) nije bio prisutan ni okrivljeni koji se tada nalazio u pritvoru u KPZ Niš, a ni njegov branilac, iako je javni tužilac bio dužan da okrivljenom i njegovom braniocu uputi poziv o vremenu i mestu ispitivanja svedoka i to kako branilac navodi shodno članu 300. stav 1. ZKP, pri čemu je citirana odredba člana 300. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 od 28.09.2011. godine), na čiju povredu se u zahtevu poziva branilac okrivljenog, počela da se primenjuje tek dana 01.10.2013. godine sa stupanjem na snagu navedenog Zakonika o krivičnom postupku, dakle posle preduzimanja dokazne radnje ispitivanja navedenih svedoka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz pobijanih presuda, kao i iz spisa predmeta, proizilazi da sud nije zasnovao pravnosnažnu presudu na odbrani okrivljenog AA, dakle ni na odbrani datoj pred istražnim sudijom na zapisniku 2Ki.br.1609/12 dana 22.06.2012. godine kako to neosnovano u zahtevu ističe branilac okrivljenog, imajući u vidu da je okrivljeni negirao izvršenje predmetnih krivičnih dela, a što jasno proizilazi iz razloga prvostepene presude datih na strani 10. Pored toga, sud pobijanu pravnosnažnu presudu nije zasnovao ni na iskazima svedoka oštećenih BB i VV i iskazima svedoka GG i DD datim pred istražnim sudijom, već je pobijanu pravnosnažnu presudu zasnovao, između ostalog, na iskazima svedoka oštećenih BB i VV i svedoka GG i DD datim u njihovom neposrednom ispitivanju na glavnom pretresu, a koji iskazi i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati. Sledstveno navedenom, to se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud oglasivši krivim okrivljenog za dva produžena krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, umesto da prema okrivljenom odbije optužbu usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, povredio odredbu člana 5. stav 2. KZ, jer u konkretnom slučaju nije primenio najblaži zakon za okrivljenog. Po stavu branioca kako u izreci pravnosnažne presude kao vreme izvršenja krivičnog dela nije označen određen dan, već je krivično delo izvršeno u vremenskom periodu koji je okvirno određen i to u periodu od 2007. godine do 2014. godine, to se kao vreme izvršenja krivičnog dela uzima prvi označeni dan u skladu sa principom „in dubio pro reo“, a što je u konkretnom slučaju dan 22.06.2007. godine, te kako Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je počeo da se primenjuje 2009. godine („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine) nije povoljniji za okrivljenog imajući u vidu zaprećenu kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, to je sud trebalo da u skladu sa članom 5. KZ primeni Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a kojim je za predmetno krivično delo propisana kazna zatvora u trajanju od 3 meseca do 3 godine i da shodno članovima 103. tačka 6) i 104. stav 6. KZ utvrdi da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Naime, isti navodi istaknuti u žalbama okrivljenog AA i njegovog branioca - advokata Dušana Ignjatovića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Nišu koji je postupao u drugom stepenu po žalbama okrivljenog i njegovog branioca izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Nišu 10K.br.89/15 od 29.06.2018. godine. Viši sud u Nišu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 2 i 3 drugostepene presude Kž1.br.102/19 od 22.03.2019. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova. Ovo imajući u vidu da branilac nepostojanje po njemu u radnjama okrivljenog elemenata dva produžena krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, obrazlaže navodima da sud nije izvedenim dokazima utvrdio tačno vreme i mesto izvršenja krivičnih dela, radnje koje je okrivljeni preduzeo i sredstvo kojim su krivična dela izvršena, te da nema dokaza da su kod oštećenih nastale telesne povrede, obzirom da su sami oštećeni u svojim izjavama koje je okrivljeni predao sudu negirali postojanje krivičnh dela.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu jer sud nije u dokaznom postupku izveo sve dokaze predložene od strane odbrane. Osim toga, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i nejasna u pogledu tačnog vremena izvršenja krivičnog dela. Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su razlozi pobijanih presuda protivrečni izreci, da nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja i to posebno o umišljaju okrivljenog, a i oni razlozi koji su dati su nejasni i protivrečni, te da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presuda o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, kao i da drugostepeni sud nije dao ocenu žalbenih navoda okrivljenog i njegovog branioca.

Branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, isticanjem da je sud na glavnom pretresu održanom dana 04.04.2017. godine nepravilno primenio odredbu člana 98. stav 1. ZKP prilikom ispitivanja svedoka oštećenih, a to je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredaba člana 440. stav 1. i 2. ZKP, isticanjem da sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, jer okrivljeni zbog svog teškog zdravstvenog stanja nije mogao učiniti predmetna krivična dela, te da je sud osuđujuću presudu doneo samo na osnovu kontradiktornih iskaza svedoka. Branilac okrivljenog ukazuje i na povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 3), člana 441. stav 1. i člana 511. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 68. stav 1. tačka 10), člana 438. stav 1. tačka 3) i 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i 3), člana 440. stav 1. i 2, člana 441. stav 1. i člana 511. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8) i 9), člana 439. tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP, pri čemu samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ove povrede zakona tačno sastoje, pa su stoga i ovi razlozi nedozvoljeni.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Ignjatovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                       Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić