Istom presudom, okrivljeni BB oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremno određeno da ona neće biti izvršena, ako okrivljeni u roku proveravanja od jedne godine ne izvrši novo krivično delo, i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od dva meseca od pravnosnažnosti presude, a ako okrivljeni novčanu kaznu ne plati u određenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Okrivljenima AA i BB su izrečene mere bezbednosti zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama i to zabrana prisustvovanja svim utakmicama FK „Novoselac“ u trajanju od po jedne godine od pravnosnažnosti presude, koje će se izvršiti tako što će okrivljeni neposredno pre početka vremena odigravanja utakmica ovog kluba lično javiti službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici na području na kojem se zateknu i boraviti u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe, s tim da će im sud opozvati uslovne osude ako prekrše zabranu prisustvovanja navedenim sportskim priredbama, odnosno ako ne izvrše dužnosti koje su im određene.

Okrivljeni su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka bliže određene u izreci presude i troškove krivičnog postupka oštećenim VV i GG na ime zastupanja od strane punomoćnika o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Oštećeni VV i GG su upućeni da imovinskopravne zahteve ostvare u parničnom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 174/24 od 19.08.2024. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA i usvaajnjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu, preinačena je presuda Višeg suda u Nišu K 106/22 od 18.12.2023. godine, u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Nišu radnje okrivljenog AA, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao jedno krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ i utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ za koju mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, pa je okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, dok je okrivljenog BB, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Žalba branioca okrivljenog AA u ostalom delu i žalba branioca okrivljenog BB u celosti odbijene su kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Maja Jevremović, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači u celini tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili preinači delimično, u delu odluke o kazni, na način bliže naveden u zahtevu, ili pobijane presude ukine u celini i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Maja Jevremović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ ističući da je drugostepeni sud, prilikom odmeravanja kazne okrivljenom za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, povredio zabranu dvostrukog vrednovanja obeležja krivičnog dela jer je kao otežavajuću okolnost cenio jačinu povrede i ugrožavanja zaštićenog dobra i to običnu tešku telesnu povredu koju je zadobio oštećeni VV, koja ne prelazi meru koja je potrebna za postojanje ovog krivičnog dela, pa stoga nije ni mogla biti cenjena.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Maje Jevremović, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Prema stanju u spisima predmeta, krivična dela za koja je oglašen krivim, okrivljeni AA je izvršio kao ... FK „Novoselac“, tokom trajanja fudbalske utakmice, tako što je fizički napao igrače gostujućeg FK „Sloga“ i to oštećenog VV, kojem je nogom zadao udarac u donju cevanicu i skočni zglob leve noge i šutirao ga, i oštećenog GG, kojem je zatvorenom šakom zadao više udaraca u predelu lica, vrata, ruke i tela, usled čega je oštećeni VV zadobio povrede u predelu glave i kažiprsta leve ruke, koje su, pojedinačno procenjene, predstavljale laku telesnu povredu, i povredu leve potkolenice u vidu preloma tela lišnjače leve noge i uganuća zloba leve noge, koja sama za sebe predstavlja tešku telesnu povredu, s tim da su sve povrede skupno procenjene, u vreme nanošenja, predstavljale tešku telesnu povredu, dok je oštećeni GG zadobio laku telesnu povredu u vidu prekida tetive mišića opružača petog prsta leve šake.

Za postojanje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ koje je okrivljeni AA izvršio u sticaju sa krivičnim delom nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ, dovoljno je da je drugom naneta teška telesna povreda.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je okrivljenom AA kao otežavajuću okolnost uzeo u obzir brojnost i vrstu povreda u okviru teške telesne povrede koju je zadobio oštećeni VV i laku telesnu povredu koju je zadobio oštećeni GG, kao i tok oporavka obojice oštećenih, ceneći na taj način jačinu povrede i ugrožavanja zaštićenog dobra.

Jačina povrede i ugrožavanje zaštićenog dobra, koja je od strane drugostepenog suda ocenjena kao otežavajuća okolnost, prevazilazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA, između ostalog, oglašen krivim. Ovo imajući u vidu da na ocenu jačine povrede i ugrožavanja zaštićenog dobra pored intenziteta narušavnja telesnog integriteta oštećenog VV, imaju uticaj način i okolnosti pod kojima je ovo krivično delo izvršeno, odnosno da je istom prilikom okrivljeni AA vršeći krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ, oštećenom GG naneo laku telesnu povredu, pa je drugostepeni sud, prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, ove okolnosti mogao da uzme u obzir kao otežavajuće, u smislu člana 54. stav 3. KZ.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom AA krivični zakon pravilno primenjen, pa su suprotni navodi zahteva njegovog branioca, advokata Maje Jevremović, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA podneo je i zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, navedene povrede zakona branilac okrivljenog AA obrazlaže osporavanjem činjeničnih utvrđenja nižestepenih sudova, uz iznošenje sopstvene ocene dokaza, na osnovu koje izvodi zaključak da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela teška telesna povreda, već laka telesna povreda, i na taj način, suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, dok navodima da sud okrivljenom AA nije pravilno odmerio kazne s obzirom na činjenice koje utiču da kazne budu veće ili manje, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao obzirom da povrede zakona iz člana 440. i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković