Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 164/10
08.09.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gorana Čavline, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Mirjanom Puzović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene S.J, zbog krivičnog dela krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika i jednog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz.331/10 od 30.07.2010. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž I br.2648/10 od 30.03.2010. godine, u sednici veća održanoj u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca Srbije, dana 08.09.2010. godine, doneo je  

P R E S U D U

UVAŽAVA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz.331/10 od 30.07.2010. godine, pa se PREINAČUJU presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu K.br.1679/05 od 05.06.2009. godine koja je ispravljena rešenjem tog suda 28.05.2009. godine u osuđujućem delu i presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž I br.2648/10 od 30.03.2010. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud,

 

            prema okrivljenoj S.J. iz B, ulica ... broj ..., rođena ... godine u B, JMBG ...,

 

            - na osnovu člana 354. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, u vezi člana 103. tačka 6. i člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika,

 

ODBIJA OPTUŽBU

 

            da je:

 

            - ''Dana 14.07.2003. godine oko 21,00 sat u B. u ulici K.M. broj ..., u stanju uračunljivosti, sa umišljajem pokušala da iz prodavnice Verde oduzme mobilni telefon marke ''S.e.'' T100 na štetu G.J, u nameri da ovim prisvajanjem pribavi sebi ne malu protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je došla do navedene prodavnice, iskoristila zauzetost prodavačice, sa pulta zgrabila mobilni telefon, stavila ga u džep od svoje jakne, ali je u daljem izvršenju krivičnog dela bila sprečena od strane oštećene G.J, a bila je svesna da je njeno delo zabranjeno'',

            - čime bi izvršila krivično delo krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika

       

            - ''Dana 14.07.2003. godine oko 20,30 časova u ulici B.K.A. broj ... iz prodavnice ''D.š.'' oduzela mobilni telefon marke ''N.'' 3310, sa sim karticom pozivnog broja ..., u stanju uračunljivosti, na štetu M.S, u vrednosti 8.500,00 dinara u nameri da ovim prisvajanjem pribavi sebi ne malu protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je ušla u navedeni prodajni objekat, iskoristila nepažnju oštećene koja je zajedno sa koleginicom R.S. usluživala kupce, prišla pultu, oduzela navedeni telefon i potom se udaljila sa lica mesta, a bila je svesna da je njeno delo zabranjeno'',

            - čime bi izvršila krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika,

 

            jer je u smislu odredbe člana 103. tačka 6. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika, nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

 

            Na osnovu člana 197. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

 

O b r a z l o ž e nj e

Prvi opštinski sud u Beogradu presudom K.br.1679/05 od 05.06.2009. godine koja je ispravljena rešenjem tog suda od 28.05.2009. godine u osuđujućem delu oglasio je krivom okrivljenu S.J, zbog krivičnog dela krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika (KZ) za koje krivično delo joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ za koje krivično delo joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, pa je primenom člana 60. KZ okrivljenu osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od deset meseci. Okrivljena je na osnovu člana 196. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) oslobođena plaćanja troškova krivičnog postupka.

            Istom presudom prema okrivljenoj je:

 

            - na osnovu člana 354. tačka 1. ZKP, odbijena optužba da je izvršila krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. KZ;

 

            - na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP odbijena optužba da je izvršila krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. KZ. U ovom delu, na osnovu člana 197. tačka 1. ZKP, određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

            Apelacioni sud u Beogradu presudom Kž I br.2648/10 od 30.03.2010. godine odbio je kao neosnovane žalbe branilaca okrivljene S.J. i presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu K.br.1679/05 od 05.06.2009. godine potvrdio.

         

            Republički javni tužilac Srbije je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz.br.331/10 od 30.07.2010. godine protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž I br.2648/10 od 30.03.2010. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 2. ZKP u vezi člana 103. tačka 6. u vezi sa članom 104. stav 6. KZ, sa obrazloženjem da je drugostepeni sud doneo svoju odluku uz pogrešnu primenu materijalnog prava, a na štetu okrivljene S.J, jer su postojale okolnosti koje isključuju krivično gonjenje, s obzirom da je u međuvremenu nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, sa predlogom da se pravnosnažne presude preinače i prema okrivljenoj odbije optužba zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ u pokušaju u vezi sa članom 30. KZ i krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, a usled nastupanja apsolutne zastarelosti. U zahtevu je predloženo da se u smislu člana 422. stav 4. ZKP odredi odlaganje izvršenja pravnosnažne presude.

            Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupio u smislu člana 422. stav 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, u sednici veća, kojoj nije prisustvovao uredno obavešten Republički javni tužilac, razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je našao:

            Zahtev je osnovan.  

 

            Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovano ukazuje da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž I br.2648/10 od 30.03.2010. godine učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljene S.J. iz člana 369. tačka 2. ZKP u vezi člana 103. tačka 6. u vezi sa članom 104. stav 6. KZ.

            Optužnicom Prvog opštinskog javnog tužioca u Beogradu Kt.br.94/05 od 16.08.2005. godine izmenjenom na glavnom pretresu, dana 28.05.2009. godine, okrivljenoj S.J. stavljeno je na teret krivično delo krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi sa članom 30. KZ i krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, koje su izvršene dana 14.07.2003. godine na štetu J.G. i S.M., za koja krivična dela je zaprećena kazna zatvora do tri godine.

            Odredbom člana 103. tačka 6. KZ propisano je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, odnosno kad nastupi relativna zastarelost krivičnog gonjenja, a odredbom člana 104. stav 6. KZ, propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno kada nastupi apsolutna zastarelost.

            Imajući u vidu da su krivična dela koja su stavljena na teret okrivljenoj, prema navodima optužnog akta, izvršena dana 14.07.2003. godine, u smislu člana 104. stav 6. KZ, protekom vremena od šest godina, dana 14.07.2009. godine, nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. KZ i krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ.

            S obzirom na to da je presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž I 2648/10 doneta dana 30.03.2010. godine, kada je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za navedena krivična dela, to je Apelacioni sud u Beogradu, u postupku po žalbi, bio dužan da po službenoj dužnosti pravilnom primenom krivičnog zakona (član 380. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 369. tačka 2. ZKP i u vezi sa članom 103. tačka 6. KZ i članom 104. stav 6. KZ) donese presudu kojom se na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP, odbija optužba prema okrivljenoj, zbog nastupanja zastarelosti koja okolnost isključuje krivično gonjenje okrivljene za krivična dela krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi sa članom 30. KZ i krađa iz člana 203. stav 1. KZ. Kako to Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud nije učinio, već je svojom presudom potvrdio prvostepenu presudu kojom je okrivljena oglašena krivom i osuđena za navedena krivična dela, u odnosu na koja je nastupila nakon izricanja prvostepene presude zastarelost krivičnog gonjenja, okolnost koja isključuje krivično gonjenje okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je ovu povredu zakona otklonio tako što je preinačio pravnosnažne presude i odbio optužbu prema okrivljenoj S.J. primenom člana 354. tačka 3. ZKP za predmetna krivična dela.

            Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Sl. gl. RS“, broj 116 od 22.12.2008. godine) i člana 425. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                        Predsednik veća-sudija

 

Mirjana Puzović, s.r.                                                          Goran Čavlina, s.r.