Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1354/14 od 17.11.2014. godine, usvojene su žalbe branilaca okrivljene, i preinačena prvostepena presuda u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je sud okrivljenoj zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom primenom odredbi člana 4, 42, 45, 54, 56. i 57. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri godine, pa je zadržavajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca po opozvanoj uslovnoj osudi koja je okrivljenoj izrečena presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 5977/11 od 05.12.2011. godine, a koja je postala pravnosnažna 06.01.2012. godine, shodno članu 60. KZ okrivljenu D.M. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i dva meseca u koju joj je uračunato i vreme provedeno u pritvoru po rešenju Višeg suda u Beogradu Ki br. 575/13 od 13.08.2013. godine koji se okrivljenoj računa od 12.08.2013. godine do 31.03.2014. godine.

Stavom II drugostepene presude usvajanjem žalbe branioca okrivljene ukinuta je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i u tom delu vraćena prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok su žalbe branilaca okrivljene u ostalom delu odbijene kao neosnovane.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K br. 821/13 od 23.12.2014. godine obavezana je okrivljena D.M. da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 567.087,36 dinara i 15.000,00 dinara na ime paušala u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K br. 821/13-Kv br. 91/15 od 14.01.2015. godine odbijena je žalba branioca okrivljene izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu 3K br. 821/13 od 23.12.2014. godine, kao neosnovana.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 3K br. 821/13 od 31.03.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1354/14 od 17.11.2014. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu K br. 821/13 od 23.12.2014. godine i K br. 821/13-Kv br. 91/15 od 14.01.2015. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene D.M., adv. S.K., zbog povrede zakona i to konkretno odredbi člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene D.M., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP-a), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene D.M., u delu podnetom protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka Višeg suda u Beogradu K br. 821/13 od 23.12.2014. godine i K br. 821/13-Kv br. 91/15 od 14.01.2015. godine u odnosu na povredu člana 441. stav 4. ZKP-a, je neosnovan, dok je isti zahtev u delu podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 3K br. 821/13 od 31.03.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1354/14 od 17.11.2014. godine, neblagovremen.

Branilac okrivljene D.M. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti u delu koji se odnosi na rešenje o troškovima postupka ističe kao razlog podnošenja zahteva povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP-a, u vezi člana 264. stav 4. ZKP-a u skladu sa kojom je, imajući u vidu da je okrivljenoj postavljen branilac po službenoj dužnosti okrivljenu trebalo osloboditi od plaćanja i troškova krivičnog postupka jer je njihovim plaćanjem dovedeno u pitanje njeno izdržavanje, tim pre što je nezaposlena i narušenog zdravstvenog stanja.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 441. stav 4. ZKP-a, propisano je da se odluka o troškovima krivičnog postupka može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe, kao i zbog toga što je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobađanju optuženog od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.

Članom 264. stav 4. ZKP-a, propisano je da sud u odluci kojom rešava o troškovima, može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdržava. Ako se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima, predsednik veća, odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta - rešenja Višeg suda u Beogradu K br. 821/13 od 23.12.2014. godine i rešenja istog suda K br. 821/13 - Kv br. 91/15 od 14.01.2015. godine proizilazi da je sud u ponovljenom postupku shodno odredbi člana 261. stav 2. u vezi člana 264. stav 1. ZKP-a obavezao okrivljenu D.M. da plati na ime troškova krivičnog postupka iznos od 567.078,36 dinara, a na ime paušala iznos od 15.000,00 dinara, pri čemu je imao u vidu ne samo dužinu i složenost krivičnog postupka već i imovinske prilike okrivljene, njene mogućnosti da naknadi troškove krivičnog postupka na koje je obavezana kao i činjenicu da je okrivljena lice starosti 38 godina, radno sposobna i bez zakonske obaveze da izdržava druga lica.

Vrhovni kasacioni sud je imajući napred navedeno u vidu kao i činjenicu da je sud odluku o troškovima krivičnog postupka doneo ne samo nakon ocene razloga navedenih u odredbi člana 264. stav 4. ZKP-a već i ceneći imovinske prilike okrivljene u skladu sa kojima u konkretnom slučaju plaćanjem troškova i paušala na koje je obavezana neće biti dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljene D.M., našao da ne stoji povreda odredbe člana 441. stav 4. u vezi člana 264. stav 4. ZKP-a, i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u tom delu odbio kao neosnovan.

Nadalje, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene D.M. pobijaju se i pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu K br. 821/13 od 31.03.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1354/14 od 17.11.2014. godine.

Međutim, odredbom člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP-a, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukoliko nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP-a.

Odredbom člana 485. stav 4. istog zakonika, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu član 71. tačka 5. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 121/2012).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljena D.M. presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1354/14 od 17.11.2014. godine, prema povratnici koja se nalazi u spisima predmeta primila dana 19. decembra 2014. godine, a da je njen branilac, adv. S.K. zahtev za zaštitu zakonitosti podneo preko pošte dana 21.01.2015. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u delu podnetom protiv pravnosnažnih presuda na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP-a, odbacio kao neblagovremen, obzirom da je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a, odbio kao neosnovan deo zahteva koji se odnosi na pravnosnažno rešenje Višeg suda u Beogradu K br. 821/13-Kv br. 91/15 od 14.01.2015. godine, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP-a, deo zahteva koji se odnosi na pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu K br. 821/13 od 31.03.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1354/14 od 17.11.2014. godine, odbacio kao neblagovremen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Za predsednika veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                          Vesko Krstajić, s.r.