Okrivljeni je obavezan da sudu na ime sudskog paušala plati iznos od 15.000,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka VJT u Leskovcu iznos od 183.456,00 dinara, kao i sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 1.218.833,00 dinara, sve u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena mal. AA radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu, shodno članu 258. stav 4. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 145/24 od 28.08.2024. godine usvojena je žalba okrivljenog Srđana Stamenkovića i njegovih branilaca i preinačena presuda Višeg suda u Leskovcu K 17/23 od 15.12.2023. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu, okrivljenog Srđana Stamenkovića, zbog produženog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je navedenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajnju od dvadeset godina, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 24.08.2022. godine, kada je lišen slobode, do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok su žalbe okrivljenog i njegovih branilaca u ostalom delu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

I

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Srđana Stamenkovića, advokat Dejan Trenčić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje u smislu člana 492. ZKP ili preinači pobijane presude i donese oslobađajuću presudu, kao i da u smislu člana 488. ZKP branioca obavesti o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Srđana Stamenkovića, advokat Dejan Trenčić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

S tim u vezi ističe da je član veća koji je učestvovao u donošenju prvostepene presude K 17/23, koja se pobija zahtevom, sudija Nebojša Stojičić, u poslovnom odnosu sa punomoćnikom maloletne ošt. AA, te da se radi o procesnom nedostatku koji nije otklonjen tokom krivičnog postupka, iako je okrivljeni na njega ukazivao. U konkretnom slučaju radi se o opravdanoj sumnji u nepristrasnost člana veća, o čemu je tokom postupka okrivljeni pisao prigovor, a o kom prigovoru nije odlučeno, na koji način je učinjena povreda odredbe člana 37. stav 2. ZKP.

Izneti navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) istog člana, da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi jasno proizlazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, može govoriti samo, ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije, koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situaciji propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće u određenom predmetu, već ukazuje na postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije Nebojše Stojičića, u smislu člana 37. stav 2. ZKP, a što nije osnov za obavezno izuzeće.

Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, na koju se podnetim zahtevom ukazuje.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Međutim, navedenu povredu obrazlaže navodima da je tokom postupka ispitan veliki broj svedoka, koji nemaju neposredna saznanja o događaju, te daje sopstvenu ocenu iskaza svedoka mal.oštećene AA, kao i svedoka mal.BB, ćerke okrivljenog. U vezi navedenog, branilac ističe da se ne mogu ispitati maloletna lica koja s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost nisu sposobna da shvate značaj prava da ne moraju da svedoče, te da su tužilaštvo i sud morali da ocene sposobnost maloletnika da shvati značaj upozorenja da ne mora da svedoči, kao i da su bili u obavezi da pribave mišljenje stručnih lica o zrelosti, odnosno stepenu duševne razvijenosti maloletnika, te daje sopstveni zaključak koga od veštaka je trebalo angažovati i kako je trebalo ceniti navedene iskaze. Dalje ističe, da je tokom postupka trebalo izvesti i druge dokaze koje je odbrana predlagala i da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno, na koji način branilac polemiše sa činjeničnim zaključcima suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim kako povreda odredbe člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u ocenu navedene povrede nije upuštao. Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

II

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Srđana Stamenkovića, advokat Gordana Nožica, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred prvostepenim ili apelacionim sudom, ali pred izmenjenim većem ili preinači pobijane presude i donese oslobađajuću presudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac kao razlog podnošenja zahteva, ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već u obrazloženju navodi da su sudovi prilikom donošenja presuda na osnovu neadekvatne ocene dokaza i na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i povredi pravila postupka izveli nepravilne zaključke o primeni Krivičnog zakonika. U vezi navedenog, branilac iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i osporava iskaze svedoka maloletne oštećene AA, kao i maloletne BB, te ističe da nema neposrednih dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo. Dalje ističe da radnice CSR, koje su saslušane kao svedoci u postupku i na čijim iskazima je između ostalog zasnovana presuda imaju samo posredna saznanja, pa osporava validnosti ovih svedoka. Pored toga, branilac daje detaljnu analizu porodničnih odnosa, ličnosti maloletne oštećene i izvodi zaključak da je sud na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo, te da u radnjama okrivljenog nema elemenata ovog krivičnog dela već krivičnog dela nasilje u porodici.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljenog polemiše sa činjeničnim utvrđenjima, osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama, iznoseći sopstvenu ocenu dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, na koji način ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog numeriše i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u vezi povrede zakona iz člana 16. ZKP, kao i povredu odrebe člana 68. ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona na koje ukazuje odbrana iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 16. ZKP, člana 68. ZKP i člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u stavu dva izreke presude.

III

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Srđana Stamenkovića, advokat Ivana Trajković, zbog povreda zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili preinači pobijane presude i donese oslobađajuću presudu.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljeni Srđan Stamenković, presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 145/24 od 28.08.2024. godine, prema dostavnici u spisima predmeta, primio dana 25.10.2024. godine, poslednji dan za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio je 25.11.2024. godine (ponedeljak). Branilac okrivljenog Srđana Stamenkovića, advokat Ivana Trajković, je zahtev za zaštitu zakonitosti podnela dana 02.12.2024. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, usled čega je Vrhovni sud ocenio zahtev neblagovremenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u stavu tri izreke presude.

Predsednik veća-sudija 

Svetlana Tomić Jokić, s.r. 

Zapisničar-savetnik 

Maša Denić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković