Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 165/10
06.10.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gorana Čavline, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. P.S, zbog krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru Republike Srbije, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 276/10 od 29.7.2010. godine, podignutom protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1293/2010 od 23.2.2010. godine, u sednici veća održanoj 6.10.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

 

            UTVRĐUJE SE da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 276/10 od 29.7.2010. godine osnovan, UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1293/2010 od 23.2.2010. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

 

            Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu K. ... od 8.5.2009. godine okr. P.S. oglašen je krivim zbog krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru RS, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, koja se neće izvršiti ukoliko u roku od četiri godine od dana pravosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo.

            Odlučujući o žalbi javnog tužioca Prvog OJT u Beogradu, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 1293/2010 od 23.2.2010. godine povodom izjavljene žalbe a po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog, za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, nalazeći da je prvostepeni sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio odredbu člana 66. stav 3. Krivičnog zakonika, a s obzirom da je okrivljeni presudom Opštinskog suda u Svilajncu    K ... od 24.4.2008.godine zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru RS osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.

            Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP sa predlogom da se zahtev uvaži i ukine presuda Apelacionog suda u Beogradu.

            Vrhovni kasacioni sud je pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog zamenika Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

            Zahtev je osnovan.

            Prema odredbi člana 5. stav 1. KZ, na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a odredbom stava 2. istog člana određeno je da će se, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

            Iz spisa predmeta se utvrđuje da je okr. P.S. predmetno krivično delo izvršio 10.8.2001. godine. U vreme izvršenja krivičnog dela odredbe koje su regulisale uslove za izricanje uslovne osude – član 53. KZ SRJ, a zatim Osnovni krivični zakon – član 53., nisu predviđale zabranu izricanja uslovne osude ako nije proteklo duže od pet godina od poslednje osude na efektivnu kaznu za umišljajno krivično delo, kao što je to predviđeno odredbom člana 66. stav 3. Krivičnog zakonika koji je stupio na snagu 1.1.2006. godine. U tom smislu važeći Krivični zakonik je stroži za okrivljenog, pa shodno odredbi člana 5. KZ, u konkretnom slučaju nije ni mogao biti primenjen. To naravno ne znači da drugostepeni sud, prilikom odlučivanja o žalbi javnog tužioca, nije mogao preinačiti prvostepenu presudu, ali ne sa pozivom na odredbu člana 66. stav 3. KZ, jer za primenu te odredbe nije bilo zakonskog osnova. Ovo pogotovo kada se ima u vidu da je primenio navedenu oredbu („povodom žalbe a po službenoj dužnosti“), iako je javni tužilac žalbu protiv prvostepene presude izjavio samo zbog odluke o krivičnoj sankciji, u smislu člana 367. stav 4. u vezi člana 371. stav 1. ZKP.

            Kako je, dakle, drugostepeni sud primenio odredbu člana 66. stav 3. KZ koja je nepovoljnija za okrivljenog od odgovarajuće odredbe važeće u vreme izvršenja krivičnog dela, to je drugostepenom presudom povređen krivični zakon – član 369. tačka 4. ZKP na štetu okrivljenog.

             Stoga je Vrhovni kasacioni sud ukinuo drugostepenu presudu i predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje po izjavljenoj žalbi javnog tužioca, pri čemu će sud imati u vidu osnov po kojem je žalba izjavljena, kao i odredbu člana 382. ZKP, te u ponovnom postupku, nakon ocene razloga iz žalbe, doneti odgovarajuću odluku.

            Iz iznetih razloga, na osnovu člana 425. stav 1. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                            Predsednik veća

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                  sudija

                                                                                                           Goran Čavlina,s.r.