Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milan Delić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP, povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povrede članova 183. stav 2., 246., 380., 383. stav 2. i 507. stav 2. ZKP, kao i članova 32. i 33. Ustava RS i članova 6. i 17. Evropske konvencije o ljudskim pravima, dok iz navoda zahteva proizilazi da je isti, bez numeričkog označavanja, podnet i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u celini ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da ukine samo drugostepenu presudu ili da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe jer delo za koje je osuđen nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Navodima podnetog zahteva branilac okrivljenog ističe da u konkretnom slučaju činjenični opis krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, koji je sadržan u izreci pravnosnažne presude, ne sadrži sve bitne elemente tog krivičnog dela, odnosno ne sadrži radnju, a ni posledicu u vidu ometanja, pri čemu prema stavu odbrane nije konkretizovano ovlašćenje koje su policijski službenici preduzimali kritičnom prilikom, niti je navedena blanketna norma koja se okrivljenom stavlja na teret. U vezi sa tim navodima zahteva se nadalje ističe da je u pogledu dela koje je predmet optužbe, primenjen zakon koji se ne može primeniti, obzirom da je okrivljeni oglašen krivim za radnju izvršenja koja to više nije, kombinujući raniji Zakon o javnom redu i miru, sa važećim, u vezi sa čim nadalje, dovodi u pitanje primenu člana 5. Krivičnog zakonika, odnosno primenu blažeg zakona po okrivljenog u konkretnom slučaju.

Iznetim navodima, branioci okrivljene ukazuju na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, obzirom da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“ br. 6/2016), vodeći pri tome računa o pravilnoj primeni člana 5. Krivičnog zakonika, budući da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva zakonska obeležja tog krivičnog dela, zbog kojeg je pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen. Kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog, kojima se ističe da u konkretnom slučaju nije navedena blanketna norma koja se okrivljenom stavlja na teret, budući da prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, za postojanje konkretnog krivičnog dela u izreci presude nije neophodno navesti blanketnu normu koja je prekršena, već je dovoljno da izreka sadrži bitne elemente krivičnog dela kako su oni propisani u zakonu.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda – u pogledu primene materijalnog zakona na okrivljenog i učinjeno krivično delo (strana 6. poslednji stav i strana 7. stav 1. i 3. obrazloženja prvostepene presude), na strani 3. u poslednjem stavu i na strani 4. u prvom i poslednjem stavu obrazloženja drugostepene presude, izneo razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Nadalje, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog, bez numeričkog označavanja, ukazuje na nerazumljivost izreke, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a pored toga i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je izreka presude protivrečna sama sebi. Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava činjenična utvrđenja suda i polemiše sa izvedenim dokazima i njihovom ocenom čime zapravo ukazuje na povredu člana 440. ZKP.

Takođe, branilac u podnetom zahtevu ističe povrede članova 183. stav 2., 246., 380., 383. stav 2. i 507. stav 2. ZKP.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povreda člana 440. ZKP, kao i članova 183. stav 2., 246., 380., 383. stav 2. i 507. stav 2. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud se, shodno članu 489. stav 1. ZKP, nije upuštao ni u ocenu istaknutih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, obzirom da iste nisu obrazložene niti proizilaze iz sadržine zahteva.

Kako uz zahtev, branilac okrivljenog AA nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao ni u ocenu istaknutih povreda članova 32. i 33. Ustava RS, te članova 6. i 17. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić