čime bi učinio dva krivična dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika.

- pa se okrivljeni Z. i A.Č. oslobađaju obaveze naknade troškova krivičnog postupka privatnim tužiocima.

Dok se zahtev za zaštitu zakonitosti zbog iste povrede Zakona u odnosu na okrivljenog B.Č., odbija kao neosnovan.

II U ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Z., A. i B.Č. se ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu 5 K.br.2130/10 od 09.05.2013. godine, okrivljeni V.R.1, oglašen je krivim za tri krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po dva meseca, okrivljeni V.R.2, da je izvršio dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koja su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po dva meseca i dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje su mu utvrđene novčane kazne u iznosu od po 10.000,00 dinara, pa je okrivljenom V.R.1 izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci, a okrivljenom V.R.2 kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ove kazne neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo i novčana kazna u iznosu od 20.000,00 dinara, okrivljena V.R.3, zbog krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, je osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara kao i okrivljeni B.Č. za krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, okrivljeni Z.Č. zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ za koje je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 dinara, a okrivljeni A.Č. za dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, za koje su mu utvrđene novčane kazne u iznosu od po 15.000,00 dinara i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara.

Istom presudom prema okrivljenom V.R.2 na osnovu odredbe člana 354. tačka 2. ZKP, odbijena je optužba da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.

Na osnovu odredbe člana 355. tačka 2. ZKP, okrivljena D.Č. je oslobođena od optužbe da je učinila dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ.

Okrivljeni V.R.1, V.R.2 i V.R.3, kao i okrivljeni Z.Č., B.Č. i A.Č., obavezani su da svaki ponaosob u korist budžetskih sredstava suda plati troškove krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4594/13 od 16.10.2013. godine, u stavu I izreke delimično je usvojena žalba zajedničkog branioca okrivljenih V.1, V.2 i V.R.3, ukinuta presuda Osnovnog suda u Kraljevu 5 K br.2130/10 od 09.05.2013. godine, samo u odnosu na okrivljene V.1 i V.R.2 u osuđujućem delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, prema okrivljenom V.R.1 zbog tri krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ i okrivljenom V.R.2 zbog dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ i dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ. Stavom dva izreke iste presude delimično je usvojena žalba zajedničkog punomoćnika privatnih tužilaca V.1, V.2 i D.R. i preinačena prvostepena presuda u odnosu na okrivljene Z. i A.Č., samo u pogledu odluke o kazni a u odnosu na iste okrivljene i okrivljenog B.Č. i u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je drugostepeni sud najpre okrivljenom A.Č. za dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude utvrdio pojedinačne novčane kazne u određenom iznosu od po 30.000,00 dinara i okrivljenog A.Č. osudio na novčanu kaznu u određenom iznosu od 60.000,00 dinara, a okrivljenog Z.Č. za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude na novčanu kaznu u određenom iznosu od 30.000,00 dinara, koje su okrivljeni dužni da plate u roku od 30 dana, a ukoliko iste ne plate u određenom roku sud će novčane kazne zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Okrivljeni B., Z. i A.Č. su obavezani da privatnim tužiocima naknade troškove krivičnog postupka, dok su žalba punomoćnika privatnih tužilaca u ostalom delu i u odnosu na okrivljenu D.Č. u oslobađajućem delu kao i žalba Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu u odnosu na okrivljenog V.R.2, u odbijajućem delu za krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i žalba zajedničkog branioca okrivljenih V.1, V.2 i V.R.3 u ostalom delu u odnosu na okrivljenu V.R.3, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 5 K br.2130/10 od 09.05.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4594/13 od 16.10.2013. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih Z., A. i B.Č., adv. M.R.R., a kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu odredbe člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, povredu člana 34. stav 4. i člana 18. stav 2. Ustava RS i član 4. Protokola br.7, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i da odloži odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude. U obrazloženju podnetog zahteva navedene pravnosnažne presude pobijaju se i zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), tvrdnjom da se u konkretnom slučaju radi o već presuđenoj stvari.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Z., A. i B.Č., adv. M.R.R., Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenih ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Z., A. i B.Č., ukazuje da je prvostepeni i drugostepeni sud u odnosu na okrivljene Z. i A.Č., iako se formalno ne označava, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka po pitanju pravnosnažnosti presuđene stvari, koja je obuhvaćena odredbom člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Naime, iz spisa predmeta – presude Prekršajnog suda u Kraljevu 5 Pr 6941/10 od 30.11.2011. godine, se utvrđuje da su okrivljeni Z. i A.Č., oglašeni krivim „što su dana 26.12.2009. godine u dvorištu porodične kuće Č. u zaseoku Ž.1 u Ž.2...“, u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci presude učinili prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru i osuđeni svaki ponaosob na novčane kazne u iznosu od po 10.000,00 dinara.

Iz opisa radnji krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. KZ, koje se okrivljenima Z. i A.Č. stavljaju na teret, privatnom tužbom, privatnih tužilaca V.1, V.2 i D.R., te izreke i obrazloženja prvostepene presude, koja je u odnosu na okrivljene Z. i A.Č. preinačena drugostepenom presudom samo u delu odluke o kazni i u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, se utvrđuje da činjenični opis krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. KZ, odgovara činjeničnom opisu prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, za koje su okrivljeni Z. i A.Č., oglašeni krivim i osuđeni presudom Prekršajnog suda u Kraljevu 5 Pr 6941/10 od 30.11.2011. godine, na novčane kazne.

Činjenični opis krivičnog dela iz člana 122. stav 1. KZ se dakle, odnosi na iste okrivljene Z. i A.Č., isti životni događaj koji se desio u isto vreme i na istom mestu kako je to navedeno i u presudi Prekršajnog suda u Kraljevu 5 Pr 6941/10 od 30.11.2011. godine.

Odredbom člana 4. st.1. i 2. ZKP, propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen. Pravnosnažna sudska odluka ne može biti izmenjena na štetu okrivljenog (ne bis in idem).

Pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. između ostalog, određuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Takođe, odredba člana 4. Protokola 7. uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se nikome ne može ponovo suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen, u skladu sa Zakonom i krivičnim postupkom te države.

Iz navedenih odredaba jasno proizilazi da je zabranjeno vođenje postupka za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica, koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Imajući u vidu citirane odredbe i konkretnu situaciju Vrhovni kasacioni sud zaključuje da se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, zbog čega je otklanjajući učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, preinačio presude Osnovnog suda u Kraljevu 5 K br.2130/10 od 09.05.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4594/13 od 16.10.2013. godine i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, u vezi člana 422. stav 1. tačka 2. ZKP, prema okrivljenima Z. i A.Č. odbio optužbe za krivična dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. KZ.

Suprotno iznetim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Z., A. i B.Č. u odnosu na okrivljenog B.Č., Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepena i drugostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, po pitanju pravnosnažno presuđene stvari, koja je obuhvaćena odredbom člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

U konkretnom slučaju po oceni Vrhovnog kasacionog suda činjenični opis prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru za koje je okrivljeni B.Č. oglašen krivim i osuđen presudom Prekršajnog suda u Kraljevu 5 Pr 6941/10 od 30.11.2011. godine, ne odgovara činjeničnom opisu krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim i osuđen u ovom krivičnom postupku.

Radnje okrivljenog B.Č. opisane u pravnosnažnoj presudi nisu obuhvaćene činjeničnim opisom prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, jer se ne odnose na isti životni događaj, istog oštećenog, isto vreme i mesto, pa se iz tih razloga u konkretnom slučaju ne može ni govoriti o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Imajući sve navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud je našao da su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti koji se odnose na okrivljenog B.Č., neosnovani, pa je primenom odredbi člana 490. i člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude pod tačkom I.

Prema odredbi člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju člana 485. stav 1. tač.2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako nema propisan sadržaj (član 484).

Kako je branilac okrivljenog podneo zahtev za zaštitu zakonitosti i po zakonskom osnovu propisanom u članu 485. stav 1. tačka 3. ZKP-a, a uz isti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i sloboda okrivljenog i trećih lica učesnika u postupku, to podneti zahtev nema propisan sadržaj, zbog čega je u tom delu na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP, odbačen.

Odluka o troškovima krivičnog postupka doneta je na osnovu člana 265. ZKP-a.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi člana 422. stav 1. tačka 2. ZKP u odnosu na preinačujući deo, na osnovu člana 490. i člana 491. stav 1. ZKP, u odnosu na odbijajući deo i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP u delu u kome je zahtev odbačen.

Savetnik-zapisničar,                                                                                                       Predsednik veća - sudija

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.