U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Katarine Jovanović, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-630/22 od 14.11.2023. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-95/24 od 05.09.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Katarine Jovanović, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-630/22 od 14.11.2023. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-95/24 od 05.09.2024. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-630/22 od 14.11.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-95/24 od 05.09.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-630/22 od 14.11.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Katarina Jovanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje prvostepenom sudu ali pred potpuno izmenjenim većem ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe. Predloženo je da se dosude troškovi postupka i stavljen je predlog u smislu člana 488. stav 2. i stav 3. ZKP.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA - advokat Katarina Jovanović u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je prvostepeni sud u izreci presude izmenio činjenični opis iz optužnog akta, pa je umesto „preticanje kolone vozila“ kako je to navedeno u optužbi naveo „preticanje tri vozila“. U vezi sa iznetim, branilac navodi da odredbom člana 420. stav 1. ZKP sud nije vezan optužnim aktom u pogledu pravne kvalifikacije dela, ali jeste vezan činjeničnim opisom dela i isti ne može menjati.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na isto krivično delo - teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su, u odnosu na okrivljenog, bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u dispozitivu optužnog akta – optužni predlog.

Tačni su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu Kto-497/22 od 20.10.2022. godine navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom „preticao kolonu vozila“, dok je sud u izreci presude naveo „preticanje tri vozila“. Prema stanju u spisima predmeta sud je na osnovu iskaza svedoka BB utvrdio činjenično stanje u pogledu činjenice da li je bila „kolona“ ili su bila „tri vozila“ ispred vozila okrivljenog.

Prema tome, time što je u izreku presude uneto umesto „preticanje kolone vozila“ „preticanje tri vozila“, prvostepeni sud je činjenični opis dela samo upodobio sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu dokaza izvedenog u toku postupka, konkretno iskaza svedoka BB a što je bio i ovlašćen da učini.

Dakle, sud se navedenom izmenom u izreci presude kretao u okvirima optužnog akta pri čemu okrivljeni nije oglašen krivim za teže krivično delo, niti za veću kriminalnu količinu, niti stepen krivice, odnosno nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju od one za koju je optužen, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljenog. Na izneti način, okrivljeni AA nije doveden u nepovoljniji krivično procesni položaj.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog – advokat Katarina Jovanović u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja opredeljuje povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, a koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje, odnosno ne obrazlaže se, na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored navedenog, branilac okrivljenog – advokat Katarina Jovanović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP. Navedenu povredu obrazlaže navodima da je sud odlukom o krivičnoj sankciji, a imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, kao i ličnost okrivljenog izrečenom kaznom izašao iz okvira opšte svrhe krivičnih sankcija. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije okrivljenom, sud u potpunosti zanemario značaj i karakter pojedinih naročito olakšavajućih okolnosti, a posebno doprinos vozača „Pežoa“ iz kojih razloga je izrečena krivična sankcija neadekvatna.

Na ovaj način, iako se branilac formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP (pri tome branilac u obrazloženju zahteva i sam numeriše navedenu povredu), jer smatra da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja.

Branilac okrivljenog advokat Katarina Jovanović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje su, takođe, zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedene povrede, branilac – advokat Katarina Jovanović u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP osporavajući činjenične zaključke suda vezane za uzrok nastanka predmetne saobraćajne nezgode, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i to pre svega nalaza i iskaza stručnog savetnika, kao i obavljenog veštačenja.

Pored iznetog, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da razlozi koje daje prvostepeni sud nisu jasni. Takođe, numeriše i obrazlaže i povrede zakona iz člana 124. stav 2. i 125. i 126. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 441. stav 1., člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 124, 125. i 126. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Katarine Jovanović u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija 

Miroljub Tomić, s.r. 

Zapisničar-savetnik 

Irina Ristić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković