Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Kž2 127/21 od 21.12.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu K 336/21 od 29.10.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih odluka zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Mileusnić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7), 9) i 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i „svih drugih zakonskih razloga“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud „utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan, jer je povređen zakon na štetu okrivljenog i da donese odluku kojom se navedena rešenja ukidaju i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak“.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je u konkretnom slučaju optužba prekoračena time što je u izreci presude izmenjen činjenični opis dela iz optužnog akta tako što je sud uneo krivicu kao subjektivno obeležje dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz spisa predmeta proizlazi da optužni predlog Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu Kto 224/21 od 09.07.2021. godine i izreka presude Osnovnog suda u Leskovcu K 336/21 od 29.10.2021. godine sadrže u potpunosti isti činjenični opis krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stav 1. KZ kako u pogledu objektivnih obeležja, tako i subjektivnih obeležja dela.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, činjenični opis krivičnog dela u izreci prvostepene presude identičan je činjeničnom opisu dispozitiva optužnog akta (koji sadrži krivicu kao subjektivni element bića krivičnog dela), pa sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA, iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP koju obrazlaže tako što navodi da sud propustio da utvrdi da li je isprava koju je okrivljeni upotrebio javna isprava i da li je navedena isprava prava ili lažna, a potom i da li se okrivljeni nalazio u neotklonjivoj pravnoj zabludi, obzirom da sud nije ispitao svedoke odbrane. Prema mišljenju branioca, izneti navodi upućuju na zaključak da sud nije sa izvesnošću utvrdio odlučne činjenice u pogledu postojanja subjektivnih i objektivnih obeležja krivičnog dela i da je zbog toga u skladu sa načelom in dubio pro reo morao presuditi u korist okrivljenog.

Iz iznetih navoda proizlazi da branilac u podnetom zahtevu samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a da zapravo ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja se ne nalazi na spisku povreda o kojima se odlučuje po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog podnosi i protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Leskovcu K 336/21 od 29.10.2021. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž2 127/21 od 21.12.2021. godine i ističe da se okrivljeni kaje zbog narušavanja reda i vređanja dostojanstva suda, navodeći dalje da se radilo samo o nesporazumu i da bi plaćanje novčane kazne ugrozilo egzistenciju okrivljenog obzirom da je otac dva deteta, na koji način, takođe ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Povreda zakona iz člana 440. ZKP, bitna povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP na koju se ukazuje navodima zahteva da je izreka presude nerazumiva, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u njihovo razmatranje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, obzirom da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, što podrazumeva ne samo formalno označavanje povrede zakona, kako to branilac čini, već i ukazivanje na to u čemu se povreda zakona konkretno sastoji.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da okrivljeni „zbog straha“ nije imao mogućnost da iznese odbranu i citira član 33. Ustava Republike Srbije, iz čega proizlazi da zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanog u članu 485. stav 1. tačka 3) ZKP, u čiju ocenu se Vrhovni kasacioni sud takođe nije upuštao jer zahtev ni u ovom delu nema sadržaj u smislu člana 484. ZKP, obzirom da uz zahtev nije dostavljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koja su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Mileusnića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav. 1 i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić