II

-dok se okrivljeni AA za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, opisano pod tačkom 3 izreke prvostepene presude, na osnovu odredaba članova 4, 42, 45. i 54. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca.

Troškovi krivičnog postupka u odnosu na krivično delo za koje je optužba odbijena, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Okrivljeni AA se obavezuje, na osnovu člana 264. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 261. stav 2. ZKP, da plati troškove krivičnog postupka za krivično delo zbog kog je oglašen krivim, o čijoj visini će prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 262. stav 2. ZKP, dok ostali troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Na osnovu člana 258. stav 1. i 4. ZKP delimično se dosuđuje imovinskopravni zahtev oštećenom „Delhaize Serbia“, pa se okrivljeni AA obavezuje da ovom oštećenom na ime naknade štete isplati iznos od 11.106,99 dinara u roku od 15 dana od dana donošenja presude, pod pretnjom izvršenja, dok se navedeni oštećeni preko navedenog iznosa, kao i oštećeni „Medijus“ DOO Nova Pazova upućuju na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 1077/19 od 07.10.2022. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. i člana 61. Krivičnog zakonika, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, dok je okrivljeni BB oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 23.05.2020. godine do 25.05.2020. godine.

Istom presudom, na osnovu člana 258. stav 1. i 4. ZKP, delimično je dosuđen imovinskopravni zahtev oštećenom „Delhaize Serbia“ i okrivljeni AA je obavezan da ovom oštećenom na ime naknade štete isplati iznos od 11.106,99 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, dok je preko navedenog iznosa oštećeni upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Na osnovu člana 258. stav 1. i 4. ZKP, oštećeni „Medijus“ DOO Nova Pazova upućen je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Na osnovu člana 264. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 261. stav 2. ZKP, okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, u smislu člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 290/22 od 20.12.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB– advokata Bojana Ječmenice, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 1077/19 od 07.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog BB – advokat Bojan Ječmenica, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, prema okrivljenom odbiti optužbu, jer je za delo zbog kog je oglašen krivim, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog BB, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog BB ukazuje da je donošenjem drugostepene presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog, jer je pre pravnosnažnog okončanja postupka nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u smislu odredaba člana 103. tačka 5. u vezi člana 104. stav 6. KZ.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni BB prvostepenom presudom oglašen krivim da je dana 29.10.2016. godine, zajedno sa okrivljenim AA, izvršio krivično delo krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

Odredbom člana 103. tačka 5. KZ, propisano je, ako u tom zakoniku nije drugačije određeno, da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, a članom 104. stav 6. KZ, da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu da je krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ, opisano pod tačkom jedan izreke prvostepene presude, za koje je okrivljeni BB oglašen krivim prvostepenom presudom, izvršeno dana 29.10.2016. godine, te da je za ovo krivično delo propisana kazna zatvora do tri godine, pored alternativno propisane novčane kazne, to se osnovano u podnetom zahtevu navodi da je shodno odredbama člana 103. tačka 5. u vezi člana 104. stav 6. KZ dana 29.10.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, jer je proteklo navedenog dana dvostruko vreme koje zakon traži za zastarelost krivičnog gonjenja a to je u ovom slučaju šest godina.

Drugostepeni sud je postupajući po žalbama okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB – advokata Bojana Ječmenice, svoju odluku doneo dana 20.12.2022. godine, dakle nakon nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja u odnosu na ovo krivično delo.

Ukoliko pre pravnosnažnog okončanja postupka nastupi okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje, odnosno apsolutna zastarelost, u toj situaciji se učinilac krivičnog dela ne može pravnosnažno oglasiti krivim. Dakle, u konkretnom slučaju, drugostepeni sud je bio ovlašćen da po službenoj dužnosti ispita pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja i da na osnovu člana 459. stav 1. ZKP preinači prvostepenu presudu, te prema okrivljenom BB na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP odbije optužbu za krivično delo opisano pod tačkom jedan izreke prvostepene presude, jer je u odnosu na ovo krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja dana 29.10.2022. godine, odnosno pre pravnosnažnog okončanja postupka.

Kako drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu potvrdio, na taj način je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 5. i člana 104. stav 6. KZ na štetu okrivljenog kako se to osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB. Stoga je Vrhovni kasacioni sud otklonio učinjenu povredu zakona i usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog BB preinačio pobijane presude, tako što je prema ovom okrivljenom odbio optužbu za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, jer je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja pre pravnosnažnog okončanja postupka.

Obzirom da je odredbom člana 489. stav 2. ZKP propisano da će Vrhovni kasacioni sud, ako nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za saoptuženog u pogledu kog nije podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, postupiti po službenoj dužnosti kao da takav zahtev postoji (benefitium cohaesionis), to je Vrhovni kasacioni sud, postupajući po službenoj dužnosti u smislu citirane zakonske odredbe preinačio pobijane pravnosnažne presude i u odnosu na okrivljenog AA, nalazeći da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog BB postoje i u odnosu na okrivljenog AA u pogledu kog zahtev za zaštitu zakonitosti nije podnet. Stoga je i u odnosu na ovog okrivljenog primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude, tako što je radnje opisane pod tačkama 1. i 2. izreke prvostepene presude (izvršene 29.10.2016. godine i 07.11.2016. godine) izostavio, imajući u vidu da je apsolutna zastarelost nastupila i u odnosu na te radnje, pa je okrivljenog AA oglasio krivim zbog krivičnog dela krađa člana 203. stav 1. KZ, opisano pod tačkom 3. izreke prvostepene presude, i za ovo krivično delo ga primenom odredaba članova 4, 42, 45. i 54. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.

Naime, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu zakonske uslove za primenu „pogodnosti združivanja“, pre svega krivičnoprocesne uslove koji omogućavaju u odluci kretanje suda van granica izjavljenog pravnog leka. Tako je ocenio da je u odnosu na ove okrivljene sproveden jedinstveni krivični postupak, te da su obuhvaćeni istom presudom, pri čemu je irelevantno da li je reč o istim ili različitim krivičnim delima, tačnije o broju inkriminisanih radnji i svojstvima okrivljenih osuđenih istom presudom. Pri tome ispunjen je i materijalni uslov za primenu ovog instituta, a to je da se sud svesno služio istim razlogom koji je od koristi za obojicu okrivljenih.

Na osnovu člana 264. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 261. stav 2. ZKP, okrivljeni AA obavezan je plati troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 262. stav 2. ZKP, obzirom da je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. KZ, dok u odnosu na krivična dela opisana pod tačkama jedan i dva izreke prvostepene presude, za koja je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP.

Na osnovu člana 258. stav 1. i 4. ZKP, okrivljeni AA je obavezan da oštećenom „Delhaize Serbija“, na ime naknade štete isplati iznos od 11.106,99 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, dok je isti oštećeni za iznos preko dosuđenog, te oštećeni „Medijus“ DOO Nova Pazova u odnosu na postavljeni imovinskopravni zahtev, upućeni na parnični postupak.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Za predsednika veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić