U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Ermedina Ćućevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.145/22 od 28.02.2023. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 140/23 od 20.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 28.02.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Ermedina Ćućevića, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Sjenici K.br.145/22 od 28.02.2023. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 140/23 od 20.11.2023. godine, tako što Vrhovni sud, na osnovu odredbe člana 422. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, prema okrivljenoj AA, za krivično delo za koje je pravnosnažno oglašena krivom,

ODBIJA OPTUŽBU

da je krajem avgusta meseca 2022. godine, u ..., postupajući sa umišljajem, u stanju uračunljivosti, svesna protivpravnosti svoga dela, neposredno i preko društvene mreže „Facebook“, gde je preko svoja dva „Facebook“ naloga – profila AA i AA1, uvredila privatnu tužilju BB nazivajući je „seljanka, gurbetka, bedevija, konjoglava“ i privatnoj tužilji upućivala psovke govoreći joj „je.em ti balijsku majku“, što vređa čast i ugled privatne tužilje i usmereni su isključivo na degradaciju i omalovažavanje ličnosti privatne tužilje i njene nacionalne pripadnosti,

- čime bi izvršila produženo krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

OBAVEZUJE SE privatna tužilja BB da shodno članu 265. stav 3. Zakonika o krivičnom postuku naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

Privatna tužilja BB se na osnovu člana 258. stav 3. Zakonika o krivičnom postuku upućuje da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici K.br.145/22 od 28.02.2023. godine okrivljena AA je oglašena krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđena je na novčanu kaznu u određenom iznosu od 70.000,00 (sedamdesethiljada) dinara koju je dužna da plati budžetu Republike Srbije na označeni tekući račun u roku od 30 dana računajući od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini novčana kazna će joj biti zamenjena u kaznu zatvora tako što će se svakih 1.000,00 dinara zameniti sa po jednim danom zatvora.

Istom presudom okrivljena je obavezana da privatnoj tužilji BB nadoknadi troškove krivičnog postupka na ime nagrade za njenog punomoćnika – advokata Izeta Pučića u iznosu od 109.500,00 dinara u roku od 30 dana računajući od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljena je obavezana da na ime paušala isplati budžetu Republike Srbije iznos od 6.000,00 dinara u roku od 15 dana računajući od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 140/23 od 20.11.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA – advokata Ermedina Ćućevića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.145/22 od 28.02.2023. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Ermedin Ćućević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Sjenici K.br.145/22 od 28.02.2023. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 140/23 od 20.11.2023. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenu AA osloboditi od optužbe za delo za koje se tereti ili tako što će odbaciti kao neurednu privatnu tužbu privatne tužilje, kao i da ukoliko nađe za shodno pozove stranke radi učešća na sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda osnovano branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude, kojom je okrivljena oglašena krivom zbog produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, na štetu okrivljene učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Naime, po stavu branioca, u konkretnom slučaju se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, obzirom da je povodom istog životnog događaja i zbog istovetnih činjenica i reči koje je okrivljena izgovorila oštećenoj, pred Prekršajnim sudom u Sjenici, protiv okrivljene prethodno vođen prekršajni postupak, a u kome je ona zbog učinjenog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru osuđena na novčanu kaznu i to pre donošenja pobijane pravnosnažne presude, pa stoga, po stavu branioca, okrivljena nije mogla za isto delo biti osuđena i pobijanom pravnosnažnom presudom.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Prekršajnog suda u Sjenici 2Pr.br.478/22 od 29.11.2022. godine okrivljena AA oglašena odgovornom zbog izvršenja prekršaja iz člana 8. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 (tridesethiljada) dinara koju je dužna da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude ili će sud u suprotnom na osnovu člana 315. Zakona o prekršajima posebnim rešenjem odlučiti o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne, te je obavezana i na plaćanje troškova prekršajnog postupka u paušalnom iznosu od 2.100,00 dinara u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Navedena presuda je postala pravnosnažna dana 11.01.2023. godine kada je potvrđena presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-204 Prž.27683/2022.

Prema činjeničnom opisu navedenog prekršaja, okrivljena AA je „dana ...2022. godine, oko 14,00 časova u ..., u ulici ... na kolovozu ispred porodičnih kuća VV i AA, narušila javni red i mir drskim, nepristojnim i bezobzirnim ponašanjem, na taj način što je BB i VV, u prisustvu patrole policije, uputila uvrede i psovke rečima „Šta ste vi, gurbeti neki da perete tepihe na ulici, to što vi radite rade samo gurbeti i gori ste od gurbeta“, a nakon što je patrola policije upozorila istu na ponašanje odgovorila je „Šta vi mene upozoravate, upozorite ove gurbete (misleći na BV)“ i time izvršila prekršaj iz člana 8. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Pobijanom presudom Osnovnog suda u Sjenici K.br.145/22 od 28.02.2023. godine okrivljena AA je oglašena krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje delo je osuđena na novčanu kaznu u određenom iznosu od 70.000,00 (sedamdesethiljada) dinara, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Navedena presuda je postala pravnosnažna dana 20.11.2023. godine kada je potvrđena presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 140/23.

Iz činjeničnog opisa radnji produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, zbog kojeg je okrivljena AA pobijanom pravnosnažnom presudom oglašena krivom, proizilazi da činjenični opis predmetnog krivičnog dela odgovara činjeničnom opisu prekršaja iz člana 8. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, opisanom u pravnosnažnoj presudi Prekršajnog suda u Sjenici 2Pr.br.478/22 od 29.11.2022. godine. Ovo, imajući u vidu da se događaj opisan u toj presudi i događaj opisan u pobijanoj pravnosnažnoj presudi odnosi na istu okrivljenu, te da se događaj dogodio u isto vreme – krajem avgusta meseca 2022. godine prema pobijanoj pravnosnažnoj presudi, a dana ...2022. godine prema prekršajnoj presudi, u istom mestu - ..., pri čemu se događaj odnosi na suštinski bitno iste radnje okrivljene AA prema istoj oštećenoj BB, a koje radnje su opisane i u izreci pobijane pravnosnažne presude i u izreci pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Sjenici 2Pr.br.478/22 od 29.11.2022. godine.

Dakle, činjenice koje su obuhvaćene izrekom prekršajne presude, u suštini su bitno iste, u odnosu na činjenice koje su obuhvaćene izrekom pravnosnažne presude u krivičnom postupku u kojem je okrivljena AA oglašena krivom, a nakon što je prekršajna presuda kojom je okrivljena AA oglašena odgovornom za prekršaj iz člana 8. stav 1. ZJRM postala pravnosnažna.

Stoga, kako se činjenični opis napred navedenog prekršaja odnosi na istu okrivljenu, na isti životni događaj koji se desio u isto vreme, na istom mestu, prema istoj oštećenoj i sa bitno istovetnim inkriminisanim radnjama okrivljene AA koje su neraskidivo povezane, to je, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju pobijanim presudama na štetu okrivljene učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povređeno je načelo „ne bis in idem“, a na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene.

Pri tome, okolnost da u činjeničnom opisu prekršaja iz člana 8. stav 1. ZJRM nije navedeno da je okrivljena uputila oštećenoj uvrede i preko društvene mreže „Facebook“, a što je navedeno u izreci pobijane pravnosnažne presude, a takođe i okolnost da u činjeničnom opisu navedenog prekršaja i predmetnog krivičnog dela nisu navedene u potpunosti identične reči koje je okrivljena u vidu uvreda i psovki kritičnom prilikom uputila oštećenoj, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju događaj u celini ne čini suštinski drugačijim, pa stoga i ne utiče na ocenu suda da se radi o presuđenoj stvari, obzirom da činjenice u oba postupka vođena prema okrivljenoj AA proizilaze iz istog životnog događaja i čine prostorno, vremensko i sadržajno neraskidivo jedinstvo, a zbog čega je sadržajno i ciljno jedinstvo radnji okrivljene u ovom konkretnom slučaju ocenjeno kao isto delo.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisana je zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja lica za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pored toga, pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Takođe, i odredba člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Iz navedenih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Konačno, Evropski sud za ljudska prava je kroz odluku Velikog veća u predmetu Zolotukhin v. Russia od 10.02.2009.godine (broj predstavke 14939/03) definitivno stao na stanovište da su činjenice jedini kriterijum za ocenu istovetnosti dela i da je metod primene činjenica kao kriterijuma, u odnosu na metod pravne kvalifikacije, sigurniji za pojedinca, a i u presudama Maresti protiv Hrvatske od 25.06.2009.godine (broj predstavke 55759/07), te Muslija protiv Bosne i Hercegovine od 14.01.2014.godine (broj predstavke 32042/11), je primenjivan činjenično utemeljeni pristup za razliku od pristupa utemeljenog na identitetu pravnih kvalifikacija dela ili identitetu zaštićenih dobara.

Imajući u vidu citirane zakonske, ustavne i konvencijske odredbe, kao i utvrđene kriterijume i ustanovljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava, te činjenicu da radnje okrivljene AA opisane u izreci pravnosnažne prekršajne presude Prekršajnog suda u Sjenici 2Pr.br.478/22 od 29.11.2022. godine, kojom je okrivljena oglašena odgovornom za prekršaj iz člana 8. stav 1. ZJRM i radnje zbog kojih je ona kasnijom pobijanom pravnosnažnom presudom oglašena krivom za krivično delo, predstavljaju u biti činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljene za krivično delo, te da su nižestepeni sudovi bili dužni da, pravilnom primenom zakona, prema okrivljenoj na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbiju optužbu za produženo krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ. Kako prvostepeni i drugostepeni sud, suprotno zabrani gonjenja i kažnjavanja za isto delo, to nisu učinili, to je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljene učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povreda načela „ne bis in idem“ propisana članom 4. ZKP.

Kako protiv istog učinioca za isto krivično delo nije moguće voditi dva krivična postupka, odnosno druge postupke za kažnjiva dela, to je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Ermedina Ćućevića, te otklonio navedenu povredu zakona preinačenjem pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.145/22 od 28.02.2023. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 140/23 od 20.11.2023. godine, tako što je prema okrivljenoj AA na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu za produženo krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je optužena i pravnosnažno oglašena krivom, jer se u konkretnom slučaju radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda u zahtevu branioca okrivljene.

Na osnovu člana 265. stav 3. ZKP Vrhovni sud je obavezao privatnu tužilju BB da naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem, dok je na osnovu člana 258. stav 3. ZKP uputio privatnu tužilju da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić