.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 168/2021
24.02.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Miroljuba Tomića i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Dušana Radovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 38K broj 379/19 od 14.10.2020. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 broj 118/20 od 23.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 24. februara 2021. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dušana Radovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 38K broj 379/19 od 14.10.2020. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 broj 118/20 od 23.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu 38K broj 379/19 od 14.10.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara. Istovremeno je određeno da je novčanu kaznu okrivljeni dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko je ne plati u predviđenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će svakih započetih a neisplaćenih 1.000,00 dinara novčane kazne zameniti jednim danom kazne zatvora.
Istom presudom, okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda, na ime paušala, plati iznos od 2.000,00 dinara, te da privatnoj tužilji BB na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 89.480,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Privatna tužilja BB je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućena na građansku parnicu, u smislu člana 258. stav 4. ZKP.
Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1 broj 118/20 od 23.12.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Dušana Radovanovića, a presuda Osnovnog suda u Kraljevu 38K broj 379/19 od 14.10.2020. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dušan Radovanović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, a privatnu tužilju obavezati da naknadi troškove postupka, o čijoj će visini odlučiti prvostepeni sud posebnim rešenjem.
Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev je neosnovan.
Branilac okrivljenog AA – advokat Dušan Radovanović u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su i prvostepenom i drugostepenom presudom učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obzirom da u izreci prvostepene presude nije navedeno da je okrivljeni uvredio privatnu tužilju, pa izreka ne sadrži sva zakonom propisana bitna obeležja krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, što je i istaknuto u podnetoj žalbi, a u kom pravcu žalba nije ni razmatrana od strane drugostepenog suda, te na koji način su nižestepeni sudovi učinili navedenu povredu zakona.
Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.
U izreci pobijane prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni AA dana 28.06.2019. godine, oko 11,10 časova, u selu ..., sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, bez datog razloga i povoda, privatnoj tužilji „uputio reči uvrede: Mamicu ti jebem“, nakon čega se udaljio sa lica mesta.
Dakle, u izreci prvostepene presude jasno je navedeno da je okrivljeni privatnoj tužilji uputio reči uvrede, a navedene su i uvredljive reči koje joj je uputio kritičnom prilikom, a koje su po svojoj sadržini podobne da uvrede bilo koje lice, dakle i privatnu tužilju, i koje su objektivno mogle prouzrokovati kod nje osećanje omalovažavanja njene ličnosti. Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Dušana Radovanovića, kojima se ističe da izreka pravnosnažne presude ne sadrži objektivna obeležja krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ jer u izreci nije navedeno da je okrivljeni uvredio privatnu tužilju, ocenjeni neosnovanim.
Iz navedenih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, te doneo odluku kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Snežana Medenica, s.r. Nevenka Važić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
