.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 169/2015
26.03.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ž.R., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi st.2. i 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.R., advokata R.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 434/13 od 17.12.2013. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 632/14 od 18.12.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 26.03.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.R., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 434/13 od 17.12.2013. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 632/14 od 18.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K 434/13 od 17.12.2013. godine, okrivljeni Ž.R., oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci. Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 3.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 31.506,00 dinara, i to u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 broj 632/14 od 18.12.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Ž.R., a prvostepena presuda je potvrđena.
Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Ž.R., advokat R.J. je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona i bitne povrede odredaba krivičnog postupka sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, navedene presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, a za drugo krivično delo okrivljenom izreći uslovnu osudu ili kaznu zatvora od šest meseci, koja je utvrđena presudom Osnovnog suda u Prokuplju K 434/13 od 17.12.2013. godine.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Ž.R., pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Odredbama člana 74. ZKP, određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP, propisano je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, postavlja javni tužilac ili predsednik suda.
Navedenim odredbama, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kad okrivljeni mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti. U konkretnom slučaju okrivljenom Ž.R., branilac po službenoj dužnosti postavljen je na osnovu odredbe člana 74. tačka 2) ZKP, kojom je propisano da okrivljeni mora imati branioca ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.
Imajući u vidu da je krivični postupak prema okrivljenom pravnosnažno okončan, a zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac koji ga je po službenoj dužnosti branio do pravnosnažnog okončanja postupka, koji se prema okrivljenom vodio zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od dve do deset godina, to ovaj branilac iz iznetih razloga, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je njegov zahtev u smislu navedenih odredbi ocenjen kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tač.2) ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća - sudija
Vesna Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
