Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Džolić, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pravnosnažne presude preinači ili samo odluku donetu po redovnom pravnom leku, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak pred potpuno izmenjenim većem ili da ukine samo drugostepenu odluku i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odloži odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Džolić, navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, sa obrazloženjem da, iako prvobitnom prvostepenom presudom K br. 442/20 od 19.09.2022. godine, na koju se javni tužilac žalio isključivo na visinu krivične sankcije, nije utvrđeno da je kod okrivljenog postojala svest o protivpravnosti, odnosno da je okrivljeni bio svestan i da je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno, novom prvostepenom presudom oglašen je krivim za radnju izvršenja u koju je dodata svest o protivpravnosti.

Ovakve navode branioca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Višeg suda u Beogradu 7K. br. 442/20 od 19.09.2022. godine okrivljeni AA oglašen krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i izrečena mu je mera zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. U izreci ove prvostepene presude navedeno je da je predmetno krivično delo okrivljeni izvršio tako što je „svestan svog dela, sa umišljajem i u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne i bitno, upravljao putničkim motornim vozilom... suprotno odredbama člana 42. stav 1., člana 82. stav 1. i člana 187. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u stanju veoma teške alkoholisanosti... usled čega je bio nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom, pri čemu brzinu kretanja vozila nije prilagodio osobinama i stanju puta... niti je držao bezbedno odstojanje od bicikla marke „...“, koji se kretao ispred njega uz desnu ivicu kolovoza iz istog pravca i u istom smeru...iako je bio svestan da ovakvim radnjama može tako da ugrozi javni saobraćaj, da dovede u opasnost život i telo ljudi, na šta je pristao...prednjim čeonim desnim delom vozila kojim je upravljao udario u zadnji deo bicikla..“ od kog udarca je oštećena BB zadobila povrede od kojih je preminula na licu mesta „pri čemu je bio svestan da usled ovakvog ugrožavanja javnog saobraćaja može doći do smrti drugog lica, ali je olako držao da do toga neće doći i da zabranjena posledica neće nastupiti“. Protiv navedene presude žalbe su izjavili javni tužilac i branilac okrivljenog.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 1264/22 od 17.01.2023. godine usvojio žalbu branioca okrivljenog i ukinuo presudu Višeg suda u Beogradu 7K. br. 442/20 od 19.09.2022. godine, a predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, postupajući po primedbama izraženim u drugostepenoj presudi, okrivljeni AA je presudom Višeg suda u Beogradu 7K. br. 28/23 od 16.07.2024. godine oglašen krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika i to tako što je u vreme i na mestu, kako je to navedeno u izreci presude, preduzeo radnju istu kakva je navedena u izreci prvobitno ukinute prvostepene presude pri čemu je „..bio svestan da može učiniti delo, pa je na to pristao i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno..“. Ista presuda je potvrđena od strane drugostepenog suda uz obrazloženje da ista sadrži u sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivna, tako i subjektivna.

Upoređivanjem pravne kvalifikacije krivičnog dela, ovaj sud nalazi da je očigledno da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo za koje je i ranijom prvostepenom presudom oglašen krivim, s obzirom da svest opisana u ranijoj porvostepenoj presudi („svestan svog dela..pri čemu je bio svestan da usled ovakvog ugrožavanja javnog saobraćaja može doći do smrti drugog lica, ali je olako držao da do toga neće doći i da zabranjena posledica neće nastupiti“) podrazumeva i postojanje svesti o zabranjenosti posledice, tako da njenim dodavanjem u izreku, presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalificije krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, niti u pogledu krivične sankcije, jer je i drugom prvostepenom presudom okrivljeni osuđen na istu krivičnu sankciju. Činjenica je da u prvobitnoj prvostepenoj presudi nije izričito navedeno da postoji svest o zabranjenoj posledici, ali je opis svesti o zabranjenosti dela postojao i u ranijoj prvostepenoj presudi, koji je samo definisan na drugačiji način, tako da njenim dodavanjem ne može se reći da je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP.

Imajući u vidu odluku ovog suda, odluke Vrhovnog kasacionog suda Kzz 950/2019 i Kzz 286/2023 kao i priloženi stav Vrhovnog kasacionog suda nisu od uticaja na drugačiju odluku suda, jer se pobijana presuda odnosi na istu pravnu kvalifikaciju i krivičnu sankciju i ne sadrži nepovoljnije činjenično stanje po okrivljenog u odnosu na raniju prvostepenu presudu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković