Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog A.N., advokat Z.K., zbog povrede zakona iz člana 442. stav 3. ranije važećeg ZKP (“Službeni list SRJ“ 70/01 i 68/02“ i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/04, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10), kao i zbog toga što smatra da u konkretnom slučaju nema krivičnog dela, a čime ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) sada važećeg ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju, a s obzirom na to da sporno uverenje o diplomiranju nije nostrifikovano u Republici Srbiji, te imajući u vidu odredbu člana 104. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju RS iz koje proizilazi da nenostrifikovano uverenje o diplomiranju na fakultetu u stranoj državi nije pravno podobno za zapošljavanje u domaćoj državi, pa čak i ako ga overi nadležni organ, isto nije moglo da bude pravno podobno za zasnivanje zakonitog radnog odnosa, pa je takav radni odnos apsolutno ništav pravni posao, zbog čega, po oceni branioca A.N., u konkretnom slučaju nema krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a drugostepeni sud se poziva u osporenoj presudi samo na zakonsku definiciju isprave što je nedovoljno, pa samim tim i neosnovano. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Pazaru proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odnosno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom sačinio lažnu ispravu, istu upotrebio prilikom zasnivanja radnog odnosa, na taj način što je originalno uverenje o diplomiranju na ime M.M. izdato od strane Pravnog fakulteta u Sarajevu skenirao na računaru i u isto uneo lažne podatke, da je on – A.N. dana 23.09.2008. godine završio studije za sticanje visoke stručne spreme na Pravnom fakultetu u Sarajevu, pa je zatim odštampanu kopiju uverenja overio dana 19.12.2008. godine u prostorijama opštinske uprave SO Sjenica, a zatim to uverenje predao u JP „Direkcija za urbanizam, projektovanje i izgradnju“ povodom zasnivanja radnog odnosa.

S tim u vezi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, original uverenja o sticanju visoke stručne spreme, izdat od strane Pravnog fakulteta u Sarajevu je već po sebi javna isprava, a predmetna kopija uverenja o diplomiranju u okviru iste visokoškolske ustanove, sa lažnim podacima na ime A.N. je stekla javno-pravni karakter u smislu podobnosti za pravni saobraćaj u Republici Srbiji, trenutkom kada je od strane državnog organa Republike Srbije, odnosno opštinske uprave SO Sjenica overena, jer je overom, odnosno stavljanjem pečata državnog organa na kopiju uverenja ta isprava podobna za dokazivanje određenih činjenica u pravnim odnosima i kao takva je prihvaćena prilikom zasnivanja radnog odnosa, (ovo tim pre što se prilikom overavanja, konstatuje da je kopija verna originalu), pa je bez uticaja to što predmetno uverenje o diplomiranju nije nostrifikovano.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.N., advokata Z.K. je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pozivanje okrivljenog na glavni pretres koji je održan 26.09.2013. godine u suprotnosti sa odredbom člana 442. ranije važećeg ZKP, koji član predviđa mogućnost skraćivanja roka od tri dana za periiod od uručenja poziva do dana održavanja glavnog pretresa, a čega u konkretnom slučaju nije bilo, jer okrivljeni nije dobio poziv za glavni pretres koji je održan 26.09.2013. godine.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno ograničenju njegovih prava, pravima koje u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 442. ranije važećeg ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog A.N. u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                     Janko Lazarević,s.r.