Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 790/2018 od 13.09.2018. godine usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu preinačena je presuda u osuđujućem delu Osnovnog suda u Leskovcu K 185/15 od 03.04.2018. godine, samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog AA zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. u vezi čl. 33. i 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci, dok su žalbe branilaca okrivljenog AA kao neosnovane odbijene i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Stefan Ružić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 485. stav 1. tačka 1), u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz zahtev da shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Stefana Ružića je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se ove presude zasnivaju isključivo na dokazu – Sporazumu o priznanju krivičnog dela saokrivljenog GG u predmetu Spk 1/17, na kom dokazu se presude ne mogu zasnivati, ukazivanjem da se ovaj dokaz ne može koristiti u drugom krivičnom postupku protiv saokrivljenog koji nije obuhvaćen sporazumom o priznanju krivičnog dela, a osim toga ovaj dokaz nije potkrepljen drugim dokazima.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, pravnosnažna presuda doneta po sporazumu o priznanju krivičnog dela drugog okrivljenog je zakonit dokaz u krivičnom postupku, ali u konkretnom slučaju nezavisno od tog stava, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da se pobijane presude pored dokaza koji ističe branilac u zahtevu zasnivaju i na drugim dokazima i to iskazima saslušanih svedoka oštećenih BB i VV, te iskazima svedoka DD i ĐĐ, kao i izvedenim materijalnim dokazima i to na zapisniku o uviđaju lica mesta od 17.07.2014. godine PU Leskovac, izveštaju o forenzičnom pregledu lica mesta MUP-a PU Leskovac – Odseka za krim. i protivdiverzionu tehniku Kt 401-968/2014 od 17.07.2014. godine, zapisnicima o popisu robe od 17.07.2014. godine i od 10.09.2014. godine, zapisniku o uviđaju mesta događaja 10.09.2014. godine, i izveštaju o forenzičnom pregledu lica mesta od istog datuma, pa je očigledno da bi i bez zahtevom osporavanog dokaza – Sporazuma o priznanju krivičnog dela Spk 1/17 bila doneta ista presuda.

Kod ocene ovog navoda zahteva branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu činjenicu da je povreda krivičnoprocesnog zakona o kojoj je reč, sada propisana kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka koja može uticati na zakonitost presude samo ako se ista zasniva isključivo na nezakonitom dokazu, što konkretno nije slučaj.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je sud nezakonito i pogrešno ocenio dokaze, da nije cenio iskaz saokrivljenog GG koji je ovaj iskaz u svojstvu svedoka dao na glavnom pretresu održanom dana 03.04.2018. godine, na koji način je, po stavu branioca okrivljenom uskraćeno pravo na pravično suđenje i pravo na odbranu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza zapravo polemiše sa ocenom dokaza izvršenom od strane suda, što predstavlja činjenično pitanje.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                     Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić