Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Nenada Grozdanovića - advokati Goran Petronijević, Marko Peković i Dejan Radmilović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ističu da se presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama zakonika ne mogu zasnivati. Naime, posebna dokazna radnja simulovani posao nije određena, niti sprovedena u skladu sa zakonom, a celokupni dokazni materijal pribavljen ovom posebnom dokaznom radnjom predstavlja isključivo iskaz lica koje je zaključilo simulovani posao, AA, koji iskaz je tek kasnije pribavljen u krivičnom postupku, što je suprotno odredbi člana 177. ZKP, kojom odredbom nije navedeno da se sudiji za prethodni postupak dostavlja iskaz lica koje je zaključilo simulovani posao ili da se taj iskaz može pribaviti i koristiti u kasnijoj fazi postupka i da se na njemu zasniva presuda. Nadalje, posebna dokazna radnja nije određena u skladu sa zakonom, obzirom da samom naredbom nije određeno snimanje i dokumentovanje odnosno primena ni jednog tehničkog sredstava, što je izričito propisano članom 175. stav 2. ZKP, kao obavezan element naredbe. Takođe, sudiji za prethodni postupak nisu dostavljeni dnevni izveštaji, što je propisano članom 177. ZKP, niti bilo kakav dokazni materijal kroz poseban izveštaj koji je propisan istim članom, uključujući i iskaz lica koje je zaključilo simulovani posao s obzirom da je pribavljen tek u kasnijem toku postupka. Odredbom člana 174.-177. ZKP je isključena mogućnost da se lice koje izvršava simulovani posao saslušava na okolnosti samog simulovanog posla, a kako je sud saslušao simulatora kao svedoka na takvom dokazu se presuda ne može zasnivati. Zahtevom se napominje i da AA ne može biti lice koje u konkretnom slučaju izvršava simulovani posao, obzirom da je navedeno lice u momentu određivanja naredbe bilo okrivljeni jer je kod njega pronađena opojna droga marihuana, neto mase 90 grama, a nezakonit je i sam način na koji je određen da izvršava ovu naredbu. Takođe, ovakav način određivanja ove posebne dokazne radnje predstavlja podstrekavanje na izvršenje dela, a što je izričito zabranjeno članom 176. stav 3. ZKP, jer po navodima branioca u konkretnom slučaju sud naređuje simulatoru odnosno podstrekava ga da stupi u kontakt sa okrivljenim i kupi od njega za tačno određeni iznos opojnu drogu. Pored navedenog, zahtevom se ukazuje i da su veštačenja opojne droge marihuane koja su izvedena tokom postupka nezakonita i morala su biti izdvojena iz spisa predmeta iz razloga što su izrađena po zahtevu policije i to bez naredbe tužioca, kako je u njima i navedeno, iako je u tom trenutku bio poznat postupajući javni tužilac a zakonom nije određeno da policija ima ovlašćenja da podnosi zahtev za veštačenje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbu za preduzimanje dokazne radnje vršenje simulovanog posla Kpp.pov.br. 247/22 od 25.10.2022. godine, prema osumnjičenom Nenadu Grozdanoviću, doneo sudija za prethodni postupak Višeg suda u Leskovcu u vezi izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i to predaje novčanog iznosa od 200 evra u obeleženim novčanicama, za koji novac je određeno da će osumnjičenom predati AA, na osnovu dogovora sa osumnjičenim, da izvrši kupovinu opojne droge marihuane za iznos od 200 evra. Istom naredbom je određeno da sprovođenje simulovanog posla može trajati najduže tri meseca, te da se može produžiti za još tri meseca zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza, te da će naredbu izvršiti OSL PU – OKP Leskovac, saglasno odredbama člana 176. i 177. ZKP.

Po nalaženju ovoga suda naredba za preduzimanje dokazne radnje vršenje simulovanog posla sudije za prethodni postupak Višeg suda u Leskovcu Kpp.pov.br. 247/22 od 25.10.2022. godine je u svemu doneta u skladu sa odredbom člana 174. – 177. ZKP, a okolnost da navedenom naredbom nije određeno snimanje i dokumentovanje nije od značaja, obzirom da sudija za prethodni postupak određuje način sprovođenja simulovanih poslova, a u konkretnom slučaju je odredio da se simulovani posao vrši predajom novčanog iznosa od 200 evra od strane AA. Takođe, dostavljanje dnevnih izveštaja nije bilo potrebno obzirom da je istog dana kada je doneta naredaba preduzet simulovani posao, odnosno, sprovođenje simulovanog posla je sprovedeno istog dana.

Pored navedenog, neosnovani su i navodi zahteva da AA nije mogao biti saslušan u svojstvu svedoka imajući u vidu da ni jednom odredbom zakona nije izričito zabranjeno da lice koje je zaključilo simulovani posao ne može biti saslušano kao svedok u postupku.

Nadalje, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje da AA ne može biti lice koje u konkretnom slučaju izvršava simulovani posao imajući u vidu da je odredbom člana 176. ZKP, između ostalog, propisano da naredbu za sprovođenje simulovanih poslova, ako to zahtevaju posebne okolnosti slučaja, izvršava i drugo ovlašćeno lice, što je u konkretnom bio slučaj, obzirom da je naredbom sudije za prethodni postupak Višeg suda u Leskovcu izričito određeno da će novac, koji će biti obeležen, AA predati osumnjičenom Nenadu Grozdanoviću na ime kupovine opojne droge, na koji način je dobio ovlašćenje za izvršenje konkretnog simulovanog posla.

Osim toga, ne stoje ni navodi branioca okrivljenog da način određivanja ove posebne dokazne radnje predstavlja podstrekavanje na izvršenje dela, a što je izričito zabranjeno članom 176. stav 3. ZKP, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da se okrivljeni i AA od ranije poznaju to jest da od ranije postoji odnos između okrivljenog i lica koje je određeno da sprovede simulovani posao upravo povodom kupovine opojne droge a što proizilazi iz spisa predmeta, obzirom da je AA i pre kritičnog događaja kupovao opojnu drogu od okrivljenog, što isključuje mogućnost da je okrivljeni podstreknut na izvršenje krivičnog dela, te da je dokazna radnja sprovedena suprotno članu 176. stav 3. ZKP.

Takođe, su neosnovani i navodi branilaca okrivljenog izneti u podnetom zahtevu da su veštačenja opojne droge marihuane koja su obavljena tokom postupka nezakonita iz razloga što su izrađena po zahtevu policije i to bez naredbe tužioca, imajući u vidu odredbu člana 113. stav 1. ZKP, koja propisuje da organ postupka određuje veštačenje kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku potrebno stručno znanje, a organ postupka u smislu člana 2. stav 1. tačka 15) ZKP je javni tužilac, sud ili drugi državni organ pred kojim se vodi postupak, što dalje znači da je policija u konkretnom slučaju kao organ predistražnog postupka postupala u svemu u skladu sa ovlašćenjima iz člana 286. ZKP i zahtev za veštačenje je podnela 26.10.2022. godine i 27.10.2022. godine. Naredba o sprovođenju istrage kojom se pokreće istraga je doneta od strane VJT u Leskovcu dana 28.10.2022. godine, dakle istražni postupak je pokrenut od strane nadležnog javnog tužioca nakon podnošenja zahteva za veštačenje od strane policije u predistražnom postupku.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nenada Grozdanovića - advokata Gorana Petronijevića, Marka Pekovića i Dejana Radmilovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branilaca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković