Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu navodi da je članom 10. stav 3. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (Sl.Glasnik RS br.43/2023 od 26.05.2023. godine, a stupila je na snagu 03.06.2023. godine) određeno da se visina nagrade za rad advokata utvrđuje prema važećoj tarifi u vreme obračuna. Shodno navedenom, kako je sud rešenjem Kpp 99/18 od 13.08.2024. godine odredio da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava, pri čemu je istom odlukom odlučio o visini troškova, to je bio dužan da primeni Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja je važila 13.08.2024. godine, te da shodno navedenoj Tarifi utvrdi visinu troškova na ime odbrane okrivljene.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ 043/2023 od 26.05.20223. godine) je propisano da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebno tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, KT VTK. 294/18 od 05.11.2022. godine, odbačena krivična prijava podneta protiv okrivljene AA, zbog krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala iz člana 185. stav 4. KZ, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, to donošenjem navedene odluke, shodnom primenom člana 265. stav 1. ZKP, troškovi krivičnog postupka padaju na teret organa postupka, odnosno budžetskih sredstava suda, a kako je odluka doneta pre stupanja na snagu nove Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, to Vrhovni sud nalazi da je pravilan zaključak iznet u pobijanim rešenjima - da okrivljenoj na ime angažovanja branioca, na ime obavljenih procesnih radnji pripadaju troškovi krivičnog postupka po Advokatskoj tarifi („Sl.glasnik RS“ br.121/2012, 99/2020 i 37/2021), koja je važila u vreme donošenja odluke o odbačaju krivične prijave protiv okrivljene, bez obzira na to kada je doneta odluka o visini ovih troškova.

Sa svega napred iznetog, Vrhovni sud nalazi da nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Stoga je Vrhovni sud, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Aleksandra Olenika odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                     Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković