Kzz 171/2015

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 171/2015
03.03.2015. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog M.N., zbog krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.N., advokata M.B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mionici K br.380/13 od 30.05.2014. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 br.378/14 od 24.11.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 03.03.2015. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mionici K br.380/13 od 30.05.2014. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 br.378/14 od 24.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mionici K br.380/13 od 30.05.2014. godine okrivljeni Ž.V. i okrivljeni M.N. oglašeni su krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje im je izrečena uslovna osuda tako što im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno određeno da se kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo.

Navedenom presudom oštećena B.Đ. kao i okrivljeni Ž.V. koji je postavio imovinskopravni zahtev za naknadu štete upućeni su da imovinskopravni zahtev za naknadu nematerijalne štete ostvaruju u celini u parničnom postupku.

Navedenom presudom okrivljeni Ž.V. i M.N. su obavezani da na ime paušala plate iznos od po 5.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka solidarno uplate iznos od 13.000,00 dinara, na račun Osnovnog suda u Mionici u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a okrivljeni Ž.V. i da na ime troškova krivičnog postupka plati oštećenoj B.Đ., iznos od 31.250,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 br.378/14 od 24.11.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Ž.V. i branioca okrivljenog M.N. i presuda Osnovnog suda u Mionici K br.380/13 od 30.05.2014. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.N., advokat M.B., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. i 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku Osnovnom sudu u Mionici ili da navedene odluke preinači u celini.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.N. je neosnovan.

Branilac okrivljenog M.N. u zahtevu navodi da je pobijanim presudama prekoračena optužba na taj način što je optužnim aktom okrivljenom M.N. stavljeno na teret da je ''... sa lopatom u rukama ... zamahnuo prema okrivljenom Ž. i udario ga po levoj šaci sa gornje strane, nanevši mu laku telesnu povredu u vidu rane veličine oko 2cm sa krvnim podlivom veličine jajeta u predelu gornje strane leve šake ...'' dok je izrekom pobijane presude okrivljeni M.N. oglašen krivim da je ''... lopatom u rukama ... zamahnuo prema okrivljenom Ž. i udario ga po levoj šaci sa gornje strane, nanevši mu laku telesnu povredu u vidu rane veličine jajeta u predelu gornje strane leve šake ...''.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.N. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da u konkretnom slučaju nema prekoračenja optužbe (strana 2 stav 7), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.N. kao osnov podnošenja zahteva navedena je i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, međutim, budući da po stavu Vrhovnog kasacionog suda isto ne predstavlja zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                          Dragiša Đorđević, s.r.