.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 171/2016
08.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene B.K. i dr, zbog krivičnog dela oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 2. u vezi stava 3. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećenog kao tužioca – R.S.Z., advokata P.L., podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kž2 233/15 od 21.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 08.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećenog kao tužioca R.S.Z., podnet protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kž2 233/15 od 21.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Kikindi K 303/14 od 29.06.2015. godine obustavljen je krivični postupak protiv okrivljenih B.K., D.K., R.P. i K.P., zbog krivičnog dela oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 2. u vezi stava 3. Krivičnog zakonika, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.
Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kž2 233/15 od 21.10.2015. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba punomoćnika privatnog tužioca – R.S.Z., izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Kikindi K 303/14 od 29.06.2015. godine.
Oštećeni kao tužilac R.S.Z., preko svog punomoćnika, advokata P.L., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kž2 233/15 od 21.10.2015. godine pobijajući ga kao nepravilno i nezakonito, zbog povrede odredbe „tačka 3) stav 1. člana 485. ZKP“ uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da pobijano rešenje preinači ili ukine a predmet vrati sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP-a propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom člana 483. stav 3. ZKP- predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Iz navedenih zakonskih odredbi, jasno proizlazi da oštećeni kao tužilac nije ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti. S`obzirom na napred navedeno, te na činjenicu da je u konkretnom slučaju oštećeni kao tužilac R.S.Z., preko svog punomoćnika, podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenog pravnosnažog rešenja, na šta po zakonu nema ovlašćenja, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev oštećenog kao tužioca – R.S.Z., nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
