Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 320/18 od 26.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenih AA i BB, advokata Jelene Dimić Stanojev i advokata Petra Draškovića, a presuda Osnovnog suda u Aleksincu 3K 233/17 od 30.05.2018. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenih AA i BB, advokat Jelena Dimić Stanojev, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 5, 419. stav 2. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljene oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim odnosno drugostepenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je nižestepeni sud prilikom izvođenja i ocene dokaza povredio zakon, i to konkretno odredbe člana 16. stav 5. i člana 419. stav 2. ZKP.

U zahtevu branilac ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da su razlozi pobijane prvostepene presude nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

Osim toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, ističući da u konkretnom slučaju nije bilo očevidaca kritičnog događaja, da nije pronađeno sredstvo izvršenja, da je oštećeni menjao iskaz, da je veštak dozvolio mogućnosti drugačijeg mehanizma nastanka telesnih povreda, te zaključujući da sud nije na pouzdan način utvrdio da su okrivljeni preduzeli inkrimisane radnje – čime branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Međutim, povrede zakona iz člana 16. stav 5, 419. stav 2. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavljaju u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Jelene Dimić Stanojev, ocenio kao nedozvoljen i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                                Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić