Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Gvozden Grgur, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi na štetu okrivljenog primenili zakon koji se nije mogao primeniti – član 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru sa obrazloženjem da se, polazeći od odredbe člana 1. ZJRM, kojom je propisano da se tim zakonom uređuje javni red i mir na javnom mestu, utvrđuju protivpravna dela protiv javnog reda i mira kao i način prikupljanja dobrovoljnih priloga i odredbe člana 3. stav 1. tačka 1) istog zakona, kojom je pojašnjeno značenje izraza „javni red i mir“, radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela može učiniti isključivo na javnom mestu shodno odredbi člana 3. stav 1. tačka 2) ZJRM, kojom je određeno šta se ima smatrati javnim mestom – „prostor dostupan neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen, pod istim uslovima ili bez posebnih uslova“. Kako je radnja za koju je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom preduzeta u stanu, pri čemu je svakome Ustavom i međunarodnim pravnim aktima garantovana nepovredivost i privatnost stana, to se navedeno mesto ne može smatrati javnim mestom u smislu citiranih odredbi Zakona o javnom redu i miru.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Okolnosti navedene u zahtevu za zaštitu zakonitosti odbrana okrivljenog isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju svoje presude na strani 4, u stavu 2. dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbi člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da kod krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, zaštitni objekt nije javni red i mir, već normalno i redovno funkcionisanje nadležnih organa za održavanje javnog reda i mira (Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđeni delokrugom), koji svoju funkciju vrše preko službenih lica koji obavljaju službene dužnosti u tim organima, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva da predmetno krivično delo može biti izvršeno isključivo na javnom mestu.

Prema navodima zahteva pobijane pravnosnažne presude donete su i uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer ne sadrže razloge o subjektivnim i objektivnim zakonskim obeležjima predmetnog krivičnog dela.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić