Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 149/24 od 11.10.2024.godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kruševcu, okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Mladena Aleksandrića, a presuda Osnovnog suda u Kruševcu K.br.81/21 od 29.05.2024.godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Aleksandrić, zbog povrede zakona iz člana 16., 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da navedene presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz naredbu da se novi postupak sprovede pred drugim sudijom pojedincem.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i da nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to, propisana članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Aleksandrić u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo, te suštinski ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da je sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio zakon, odnosno da se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela iz člana 121. stav 4. ZKP ili nekog drugog dela određenog Zakonom o javnom redu i miru. Međutim, navedene povrede branilac obrazlaže tako što navodi da dokazi koji su predloženi u optužnom aktu nisu dovoljni da bi se na osnovu istih doneo zaključak da su u radnjama okrivljenog ostvareni objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela iz člana 121. stav 1. KZ. Zaključak suda da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u uračunljivom stanju, sa umišljajem, odnosno da je bio sposoban da shvati značaj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima, ne odgovara utvrđenom činjeničnom stanju, iz razloga što tokom postupka nije utvrđeno da li bi okrivljeni preduzeo radnju da je znao koja će posledica nastupiti. Po oceni branioca, prvostepeni sud sve vreme postupka nije utvrdio element skrivljenosti, odnosno vinosti, već je samo prihvatio navode iz optužnog akta, pogrešno primenjujući zakon i nije uzeo u obzir činjenicu da je okrivljeni prilikom rasprave sa oštećenom, njoj bio okrenut leđima, te je istu gurnuo laktovima, usled čega je pala na zemlju i tom prilikom zadobila tešku telesnu povredu, što znači da je okrivljeni delo učinio iz nehata, pa je jedino mogao biti oglšen krivim za izvršenje krivičnog dela iz člana 121. stav 4. KZ.

Po oceni Vrhovnog suda, iako branilac formalno ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 16. ZKP, odnosno da je povređen princip „in dubio pro reo“, jer na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja postoji sumnja da okrivljeni nije izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim.

Kako povrede odredbi članova 16. i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Aleksandrića, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog je označio povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi na kom dokazu se pobijane presude zasnivaju, a na kom se po odredbama zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Aleksandrića, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković