Oštećeni M.Đ. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž 802/14 od 02.10.2014. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog T.Đ. i preinačena presuda Osnovnog suda u Nišu 1K 3109/11 od 20.03.2014. godine u pogledu troškova krivičnog postupka tako što je Viši sud okrivljenog T.Đ. obavezao da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 23.650,00 dinara i na ime paušala iznos od 4.000,00 dinara a oštećenom M.Đ. na ime njegovih troškova krivičnog postupka iznos od 182.250,00 dinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, dok u ostalom delu žalba branioca okrivljenog je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog T.Đ., adv. M.I., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude a predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pak istu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog T.Đ., adv.M.I., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer je našao da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog T.Đ., adv. M.I. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, to jest na iskazu oštećenog, a po stavu branioca, oštećeni je osoba koju je zahvatila teška demecnija i nije bio u stanju da da iskaz pred sudom, „već je iskaz dao uz prevođenje i interpretaciju njegovih reči“ od strane njegove ćerke R.M., te da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Suprotno iznetim navodima branioca okrivljenog T.Đ., Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom presudom nije učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta se utvrđuje da je oštećeni M.Đ. saslušan na glavnom pretresu održanom dana 06.09.2012. godine kao i na glavnom pretresu održanom dana 27.12.2012. godine, a iz navedenih zapisnika proizilazi da glavnom pretresu održanom 27.12.2012. godine, nije ni prisustvovala kćerka oštećenog R.M., a na glavnom pretresu održanom 06.09.2012. godine ova svedokinja je pozvana u sudnicu nakon saslušanja oštećenog, a oštećeni je saslušan u svemu u skladu sa odredbama ZKP.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o dokazu koji je pribavljen protivno odredbama ZKP-a, a navodi zahteva na proizilaze iz spisa predmeta, to se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepena presuda zasnovana na dokazu na kome se ne može zasnivati, to jest da je donošenjem iste učinjena povreda iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP, kao i da su razlozi pobijane presude protivrečni izreci i ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede ne predstavljaju razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.