Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Miloša Ignjatovića, advokat Milan Latinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 3) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Miloša Ignjatovića, advokat Milan Latinović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali iz zahteva proizilazi da suštinski ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP isticanjem da radnje za koje je okrivljeni Miloš Ignjatović oglašen krivim ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, jer se u izreci prvostepene presude ne navodi koja radnja bi se imala smatrati prenošenjem opojne droge radi dalje prodaje.

Iznete navode zahteva, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje, kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojnu drogu.

U konkretnom slučaju, u izreci prvostepene presude pored subjektivnih obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, opisana su i sva objektivna obeležja ovog krivičnog dela, za koje je okrivljeni Miloš Ignjatović oglašen krivim, a koja se tiču objekta radnje, u konkretnom slučaju, kanabisa i tetrahidrokanabinola koji se nalaze na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, i same radnje izvršenja koja se sastoji u neovlašćenom prenošenju opojne droge radi prodaje, a koju je okrivljeni Miloš Ignjatović preduzeo dana 12.12.2016. godine, upravljajući svojim autom „Fiat Brava“, registarskih oznaka ..., u kom je ispod haube u blizini prednjeg vetrobranskog stakla, prenosio dva paketa kanabisa, ukupne neto mase 594,95 grama (294,67+300,28), koje mu je prethodno u blizini svoje kuće u ... predao okrivljeni AA, prema kom je postupak pravnosnažno okončan, a koja opojna droga je u autu okrivljenog Miloša Ignjatovića pronađena kada je u Novom Sadu zaustavljen od strane policijskih službenika.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni Miloš Ignjatović preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena prozvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ KZ, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Ignjatovića, advokata Milana Latinovića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog Miloša Ignjatovića, ukazuje i da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticanjem da sa presuda zasniva na dokazu koji nije izveden na glavnom pretresu i to na presudi kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela okrivljenog AA.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u vezi sa članom 419. stav 1. ZKP, na koju se ukazuje iznetim navodima zahteva, postoji ako se presuda zasniva na dokazu koji uopšte nije izveden na glavnom pretresu, čime bi se onemogućilo da se veće neposredno upozna sa dokazima.

Odredbom člana 405. stav 1. ZKP, propisano je da će se u zapisnike o uviđaju van glavnog pretresa, o pretresanju stana i drugih prostorija ili lica i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, kao i isprave koje služe kao dokaz, izvršiti uvid, ili će, ako veće oceni da je to potrebno, predsednik veća ukratko izneti njihovu sadržinu ili ih pročitati.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP propisano je da se upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ZKP, ako je reč o iskazu saoptuženog prema kom je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Prema stanju u spisima, a suprotno navodima zahteva, prvostepeni sud je u dokaznom postupku izvršio uvid u pravnosnažnu presudu Višeg suda u Novom Sadu Spk 40/17 od 14.06.2017. godine.

U konkretnom slučaju, prvostepena presuda se ne zasniva na pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Novom Sadu Spk 40/17 obzirom da je sud u dokaznom postupku u skladu sa članom 405. ZKP, izvršio uvid u istu što bi značilo da je iz nje utvrdio da je doneta od strane za to nadležnog suda, da njena verodostojnost nije osporena i da je okrivljeni AA osuđen zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, a što jasno proizlazi i iz obrazloženja prvostepene presude na strani 19. stav treći i strani 20. stav prvi, u kom se navodi da sadržina sporazuma nije cenjena.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Ignjatovića, advokata Milana Latinovića, kojima se ukazuje da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Miloša Ignjatovića podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, u čije razmatranje se ovaj sud nije upuštao jer navedena povreda zakona ne predstavlja zakonski razlog iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković