Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Milene Rašić, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216 stav 4. u vezi stava 1. i 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Branislava Sekulovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru 2K. 64/23 od 04.08.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 846/23 od 06.06.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Branislava Sekulovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru 2K. 64/23 od 04.08.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 846/23 od 06.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru 2K. 64/23 od 04.08.2023. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216 stav 4. u vezi stava 1. i 2. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, koja se okrivljenoj ima računati od dana stupanja na izdržavanje iste i izvršiti tako što će je okrivljena izdržati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, s tim da ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, uz upozorenje da ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Presudom je odlučeno o troškovima krivičnog postupka na način bliže označen izrekom presude, a na osnovu člana 85. stav 1. i 2. KZ prema okrivljenoj AA je izrečena mera bezbednosti kojom joj se zabranjuje vršenje poziva advokata – obavljanja advokatske službe u trajanju od 2 godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, jer bi vršenje poziva advokata – obavljanja advokatske službe bilo opasno.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 846/23 od 06.06.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru, okrivljene AA i branioca okrivljene AA – advokata Vladimira Đukanovića, te je potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru 2K. 64/23 od 04.08.2023. godine, dok je žalba punomoćnika oštećenog BB usvojena i presuda Osnovnog suda u Zaječaru 2K. 64/23 od 04.08.2023. godine u delu odluke o troškovima koji su dosuđeni oštećenom ukinuta, a predmet vraćen sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Branislav Sekulović, zbog povrede člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud prihvati navode iz zahteva, usvoji zahtev i presudom preinači u celini pobijane presude, te okrivljenu AA oslobodi krivične odgovornosti zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216 stav 4. u vezi stava 1. i 2. KZ ili da postupi u smislu ovlašćenja iz člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP i ukine navedenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Nišu, predlažući da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do odlučivanja o zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge iz kojih ovlašćeno lice (član 483. ZKP) može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3 i 4. ZKP.

Branilac okrivljene u zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već navodi da su pobijane presude nerazumljive, protivrečne same sebi i razlozima presude, da su razlozi o odlučnim činjenicama nejasni i da u odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude i iskazima datim u postupku i samih isprava, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP koju zahtevom i numeriše.

Osim toga, branilac u zahtevu navodi da se u pobijanim presudama samo navode pisani dokazi, ali da sud ne daje njihovu ocenu i razloge zašto ne prihvata činjenice koje se njima dokazuju, dok veru poklanja samo iskazima svedoka, kao i da su obrazloženja konfuzna i nejasna, kao i samo optuženje i dispozitiv presude, zbog čega je pravno neodrživo činjenično stanje na kojima prvostepeni sud zasniva svoju odluku, jer se ne može zaključiti kojih je to 5.000 evra okrivljena AA uzela i od koje kupoprodajne cene, čime je sud načinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP koju takođe branilac okrivljene zahtevom za zaštitu zakonitosti numeriše.

Pored navedenog branilac okrivljene navodi da su pobijane presude zahvaćene povredom krivičnog zakona iz člana 216. KZ koja se ogleda u vidu pogrešnog tumačenja istog člana, tačnije pojma pravnog zastupanja i prostiranja ovog pravnog instituta.

Branilac okrivljene, obrazlažući navedene povrede, citira izreke pobijanih presuda, a zatim analizira krivično delo i iznosi svoju verziju krivičnog dela opisanog izrekom prvostepene presude, čime osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440 ZKP) kao i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP na koje navodima zahteva ukazuje branilac okrivljene, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ocenio nedozvoljenim i, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković